75 godina u žalosti i nadi – pomen u Čurugu
Učesnike pomena pozdravile su Julija Teleki, jedna od preživelih kalvarije u Čurugu i Vesna Stjepanović predsednica Saveta MZ Čurug. Obeležavanje sećanja ispred skulpture “Razapeti Isus” i ove godine je organizovalo Mađarski nacionalni savet u ime srpsko-mađarskog pomirenja i u ime njihove rodbine. U svečanom programu nastupio je orkestar “Golesak” iz Sente. Pomenu su prisustvovali i predstavnici tradicionalnih crkava.
Julija Teleki, koja je preživela čuruške događaje, imala je tek 10 meseci, kada su morali da napuste svoj dom. “Isterali su nas 23. januara. Ne samo da su ubili mog oca, nego su nas proterali iz naše kuće. Postali smo beskućnici, zatvorili nas u koncentracioni logor, ovo se ne može poništiti, mora se zapamtiti, uvek se mora pamtiti.”
Pristigle učesnike pomena pozdravila je i Vesna Stjepanović, predsednica Saveta MZ Čurug. “Zbog svih tužnih događaja iz prošlosti, MZ Čurug je smatrala potrebnim da se podigne ovaj spomenik, da se tako nešto nikada i nigde više ne ponovi.”
Čurug je danas simbol pomirenja, gde se Srbi i Mađari zajedno sećaju, bio je to dugačak i težak put – rekao je Jene Hajnal, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta. “Pomirenje govori o tome, kao što je danas i vreme doprinelo, da se možda duše polako počinju smirivati, duše potomaka, svih nas i ovih nedužnih pogubljenih ljudi ovde. Vreme treba da govori o budućnosti, a budućnost o mladima, a mladima ostaje da sačuvaju sećanje kao istorijsku prošlost.”
Pismo mađarskog ambasadora u Beogradu Atile Pinter upućeno prisutnima pročitao je Gabor Palinkaš, sekretar Ambasade Mađarske u Beogradu. Zahvaljujući srpsko-mađarskom istorijskom pomirenju možemo danas da slavimo – čulo se iz pisma. “Gledajući u budućnost, ne možemo imati drugi cilj osim da mađarsko-srpski odnosi dominiraju saradnjom a ne sukobima. Ali da bismo to postigli, moramo se što više upoznati, kako bismo izbegli ponavljanje prošlosti.”
Ištvan Pastor je u prigodnom govoru rekao: ako pitate nekoga otkad stoji ovde skulptura “Razapeti Isus”, verovatno neće znati tačan odgovor. Uzgred, ovo je ujedno i istorijski datum pomirenja Mađarske i Srbije, izjavio je predsednik SVM. On je dodao da je to možda zato što tvorci mađarske politike pamćenja u Vojvodini nisu smatrali da je to pitanje sa njihove ideološke strane, da bi to učinili delom javnog razmišljanja. “Želeo bih da vas podsetim da je 26. juna 2013., kod ovog spomenika započeto sećanje sa crkvenim opelom. Mađari iz svih delova Vojvodine ovde su se zajedno molili za nevino stradale žrtve, predvođeni Janošem Penzešom subotičkim biskupom i Laslom Nemetom zrenjaninskim biskupom. Posle 69 godina, konačni obred je dat po uredbi Crkve. Sećanje na masovna ubistva 1944-45 i zločinima nad Mađarima, koji su ovde živeli, deo je sećanja vojvođanskih Mađara. Naša dužnost je da sačuvamo sećanje na žrtve.”
U znak istorijskog srpko-mađarskog pomirenja 2013. godine Janoš Adler, predsednik Mađarske i Tomislav Nikolić, tadašnji predsednik Srbije, zajednički su se poklonili pred spomenikom nevinim žrtvama u Čurugu. Ovogodišnji pomen u Čurugu završen je postavljanjem venaca i paljenjem sveća.
