Avantura dočeka Mikulaša na Kelebiji
U nedelju popodne mališani su nestrpljivo čekali Mikulaša na Kelebiji. Do njegovog dolaska družili su sa ponijima i jahačima lokalnog konjičkog klupa, svi prigodno obučeni u praznično ruho. Ester Der i ove godine je pisala Mikulašu, koji ju je već posetio kod kuće i ostavio joj poklone u čizmici: „Barbi kadu za kupanje i jednu malu Barbiku."
Deca koja su stigla u ergelu na Kelebiji očistila su čizme, kako bi sigurno dobili poklone od čike sa belom bradom u crvenom kaputu. Aleksandru Ečodi je već posetio Mikulaš. U pismu mu je napisala šta bi želela:
„-Autić hitne pomoć i lutku Barbiku.
-Da li si to i dobila?
-Jesam, jednu Barbiku i mnogo slatkiša."
Sada se nada, pošto je bila dobra devojčica, da će dobiti još poklona.
Gabor Čige, vodeći konzul Generalnog konzulata Mađarske u Subotici doveo je decu na doček Mikulaša na Kelebiji: „Važno je da izađemo, da budemo zajedno, da deca vide našu tradiciju. Našu hrišćansku tradiciju, kao što je Mikulaš."
Doček Mikulaša na Kelebiji ima tradiciju dužu od 10 godina. Ove godine, pošto nije pao sneg, Mikulaš nije stigao sankama koje vuku irvasi, već je u ergelu na Kelebiji stigao kočijama koja su vukli lipicaneri. Na veliko žaljenje dece, izgleda da je u velikoj magli sa kočija izgubio poklon pakete. Zbog toga je krenuo zajedno sa decom da ih pronađe.
Ispostavilo se na kraju, da je njegov drug Krampus oteo pakete. Objasnio je i zašto:
„-Da deci ne bude jednostavno, neka malo pričekaju, igraju se. Neka se malo srmznu, odu kući i ugreju se. Gledao sam decu, i nisam video loše dete. Moj zadatak je da kaznim lošu decu, ali do sada nisam našao loše dete.
-Dakle niko neće dobiti šibu?
-Neće. Ove godine ne."
Kada su stigli pokloni, Mikulaš ih je razdelio. Svako je dobio poklon, jer su deca bila dobra. Ostajući verni tradiciji, pokloni su bili puni slatkiša.
