Berza semena i vašar u Kanjiži
Na ovoj berzi su izložene te vrste semenja koje se koriste za presađivanje, nisu hibridna i dobro podnose vremenske uslove. Takvo semenje je, na primer od, sunđeraste tikve, banana tikve, crvene ili bele gorušice i mlevene semenke badema. Sve ovo semenje je uzgajano u lokalnom školskom gazdinstvu.
Beata Šoto Kereši, profesorica stručnih predmeta, Poljoprivredno-tehnički srednoškolski centar “Jožef Besedeš”, Kanjiža: „Doneli smo seme koje uzgajamo u našoj organskoj bašti veličine 650 m2, gde uzgajamo biljke za stručnu praksu. Uostalom, svake godine dobijemo nekoliko semenja iz banke gena u malim džakovima i to umnožimo."
Na berzi je bilo i raznih semenja, palenti, sadnica, cveća. Osim toga, mogao se nabaviti sušeni paradajz različite vrste ukusa i razna jela napravljena od spelte u raznim ukusima.
Monika Kečkeš, Kanjiža: "Ovo je autohtona sorta pšenice koja ne zahteva veštačko đubrenje, godinama je koristimo u organskom uzgoju, a svi naši proizvodi su sertifikovani kao organski."
Na izložbi je održana prezentacija o klicama i načinu na koji ih možemo uvrstiti u ishranu.
Ištavn Sabo, inženjer poljoprivrede, Mađarska: „Sama klica je zatvoreno, uspavano seme koje probudimo, sa svim svojim pozitivnim fiziološkim karakteristikama. Klica je važna jer koliko dobra može biti, toliko je i loša. Uostalom, ako ne uklonimo te hemikalije, patogene, njihove metaboličke produkte i toksine, onda ćemo i sami sebi naškoditi nepravilnom primenom."
Berza semena je organizovana po drugi put. Njen cilj je da proizvođači ponovno koriste autohtono i regionalno seme.
Lejla Randović, organizatorka, Kanjiža: „Cilj je i prošle i ove godine da se podstakne želja za baštovanstvom. Za to vam je, međutim, potrebna dobra vrsta starog semena, koja nisu zahtevna, sigurno će roditi, imaju dobar sadržaj i da im svako može pristupiti."
Nekoliko ljudi se već pridružilo pokretu organskih-ekoloških bašti u Kanjiži, ali organizatori žele dodatno da povećaju broj ekoloških poljoprivrednika.
