Bliži se kraj žetve u Vojvodini
Kristijan Buranj iz Sente završava žetvu, kaže da je postigao dobar prinos, 7,5-8 tona po hektaru. S obzirom na to da je na eksperimentalnim parcelama izabrao skuplju agrotehniku, očekivao je veći prinos. “Osnova dobrog rezultata je agrotehnika. Na ovoj parceli predusev je bila uljana repica, vlagu smo zadržali koliko smo mogli od setve do sada. Ovde smo koristili skupu agrotehniku, trostruki tretman fungicidom i četiri puta folijarno đubrenje. Sve što su poljoprivredni inženjeri rekli, koliko pšenica treba sve da dobije, ja sam dao i tako smo postigli ove rezultate.”
Poljoprivredni inženjeri ističu da je osnova dobrog rezultata ne samo izbor vrste, nego i primenjena agrotehnika. Alfred Nemet smatra da je u slučaju pšenice važna i nega biljaka: “Prinosi na susednim parcelama bili su različiti. Oni koji su tretiranje fungicidom obavili jednom, dvaput, neko i tri puta, to se vidi na usevu, pšenica je zdravija i punija. Ko je tokom vegetacije bacio i folijarno đubrivo, da ne spominjemo osnovno i stajsko đubrivo, što je neophodno uraditi, vidi se razlika po plodu. Razlika u prinosu može biti veća i od jedne tone.”
Ekstremni vremenski uslovi sada su pokazali da je i u gajenju pšenice važno izabrati predusev – rekao je poljoprivredni inženjer Čaba Šipoš. “Ako pšenicu sadimo nakon suncokreta ili repe, prinos će malo podbaciti. Inače ako je godina jako dobra, ima dovoljno padavina pogodnih za žitarice, onda je razlika mnogo, ali mnogo manja.”
Stručnjaci skreću pažnju na to da je jedna od osnova uspešne proizvodnje pšenice upotreba semena iz ambalaže sa metalnom plombom kao i uzgajanje kvalitetne, poboljšane sorte pšenice.
