Borba Anite Pager da ponovo prohoda
Teška nesreća koja se dogodila pre pet godina na početku njenog školovanja u Segedinu je predodredila dosadašnji život ove devojke.
“U Segedinu sam 2018. godine pala sa drugog sprata i povredila sam pršljen C5, kukove na dva mesta, lopatice i pluća. Nedeljama sam bila na respiratoru. Provela sam otprilike pola godine u bolnici, kao i u rehabilitacionom centru u Melencima. Nakon pola godine sam se vratila kući. Posle sam dospela u jednu senćansku kliniku. Tamo je nastavljena moja rehabilitacija."
U Melencima nije baš bila pozitivna prognoza za njen oporavak. Zahvaljujući njenoj snazi volje, njenih roditelji, njene porodice i podršci senćanske klinike, ona je već postigla to da može da stoji uz malu pomoć, čak i nekoliko minuta. Nedavno joj je njen lekar skrenuo pažnju na mogućnost operacije na Tajlandu.
“Ovo je jedan pionirski zahvat za osobe sa povređenom kičmenom moždinom. Govorimo o epiduralnom stimulatoru koji je invazivna procedura, gde se dovode postojeći impulsi preko zaštitnog omotača kičmene moždine, tačnije oni impulsi koje mozak šalje se pojačavaju. Na taj način se ostvaruje kretanje i pokreće se celokupni motorički autonomni osećaj.”
Međutim, operacija zahteva značajan iznos novca, zato joj je potrebna podrška humanih ljudi.
„Iznos koji treba da prikupimo je skoro 16 miliona dinara. Na stranici Fondacije “Budi human” se može pratiti prikupljanje donacija. Tamo su dostupni i brojevi računa. Svi koji žele da pomognu u ovoj mojoj borbi mogu da pošalju broj 1425 na broj telefona 3030 i na taj način daju svoj doprinos da mogu da živim samostalno."
U međuvremenu, Anita pokušava da dođe u najbolju moguću formu. Najveći problem joj stvara održavanje ravnoteže. U tome joj pomažu pomagala.
„Značajan deo dana mi je ispunjen treninzima. Treniram četiri do pet sati dnevno. Osim toga, dva puta nedeljno idem u kliniku. Cilj mi je da budem u što boljoj formi za operaciju. Jer će to biti delotvornije i rezultati će biti vidljiviji. Kad ne treniram, onda se bavim ručnim radom. Izrađujem nakit. Na taj način razvijam finu motoriku prstiju. To je takođe dobra terapija za moju dušu."
MZ Mužlja se takođe brzo pridružila ovoj humanitarnoj akciji.
Ervin Palatinuš, predsednik Saveta Mesne zajednice Mužlja: „Sve civilne organizacije pokušavaju da pomognu na svoj način i u okviru svojih mogućnosti. Lovci doniraju jelena, a članovi udruženja za očuvanje tradicije “Remus” će da pripreme i prodaju meso. Sav prihod će biti doniran za Anitin oporavak. Udruženje žena peče palačinke. Dakle, više ovakvih aktivnosti će se održati u Mužlji, sa jedinim ciljem da se pomogne. Svi događaji, počev od maškara do bala svirača, dakle sve što se organizuje od danas pa do meseca maja u Mužlji, može biti usmereno i svi učesnici pozivani da se uključe u ovu humanitarnu akciju."
Nakon nesreće Anitino školovanje je prekinuto.
„Studirala sam Fakultet za socijalno obrazovanje Univerziteta u Segedinu, smer za negu i brigu pacijenata. Moje studije su prekinute zbog povrede. Ali želim da jednog dana nastavim školovanje. Možda ne na istom smeru. Zanima me psihologija, sve što je povezano sa ljudskim umom."
Finansijska situacija većine ljudi je sada nepovoljna, ali udruženim snagama, gde će svako dati svoj doprinos, možemo da pomognemo Aniti da opet stane na noge i šeta u kući. Jer to je obećala svojoj baki.
