Dan mađarske kulture – dodeljene titule “Vitez kulture”
Priznanje “Vitez kulture” dobijaju oni koji u svojoj užoj ili široj zajednici sa ove ili one strane granice nesebično, požtrvovano služe mađarskoj kulturi na visokom nivou. Ištvan Šiling, etnograf, istoričar kulture i istraživač dijalekata iz Kupusine svojim dosadašnjim radom takođe je zaslužio titulu “Vitez mađarske kulture”. Za narednu godinu već ima planove: “Trenutno je u planu opis nošnje iz Kupusine i njihova prezentacija na fotografijama. Plan je staru nošnju predstaviti sa starih fotografija a novu sa novim fotografijama.”
Bela Mičik, učitelj veronauke, narodni muzičar i proizvođač citri postao je Vitez mađarske kulture: “Ovo je obaveza za budućnost. Obaveza da se nastavi dosadašnji posao. Sve dok me snaga i dah drže, nastaviću raditi.”
Pal Lephaft iz Zrenjanina dobio je priznanje za svoj rad u oblasti grafike, novinarstva i likovne umetnosti: “Osećam se kao novinar, a novinarstvo ima više žanrova, ima crtanja, razgovora, ima sve. Može se reći da je to oblik ponašanja koji se ne završava i ne počinje nagradom. Čovek samo pokušava raditi svoj posao.”
Nagradu za svoj rad u sferi prekogranične etnografske baštine, primio je i bivši dirigent muškog hora Rakoci u Čoki, Sabolč Siveri: “Naš najvažniji cilj u pogledu budućnosti je pomlađivanje. Moramo formirati nove grupe, moramo učiti mlade.“
Društvo recitatora vojvođanskih Mađara koje slavi 25 godina postojanja, nagrađeno je sa Peharom baštine. Nagradu je preuzeo predsednik Akoš Hajvert, a Piroški Čaki Šereš dodeljena je titula “Vitez univerzalne kulture”.
Ovogodišnji počasni gost gala večeri bila je Bačka. Pored brojnih izvođača, Vojvođani su se predstavili i na štandovima.
Aron Šutuš, predsednik Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara: “Kulturni savez vojvođanskih Mađara, Zavod za izdavanje knjiga Forum, Mađar So i Het nap su takođe prisutni na štandovima knjiga i izdavaštva. Ukuse Vojvodine predstavljaju Čokani sa vinom i Kupusinci sa rakijom i neizbežnom štrudlom sa makom.”
Inače, Dan mađarske kulture se proslavlja od 22. januara 1989. godine, u znak sećanja na dan, kada je 1823. godine Ferenc Kolčei završio Himnu u Satmarčekeu.
