Evropski put Srbije tapka u mestu
Nakon epidemije korona virusa, 2022 godina je sa sobom donela i otvaranje, ali krajem februara dobre nade su se izjalovile jer je izbio rat u Ukrajini koji je uništio sve mogućnosti za razvoj i rast. Ništa drugačije nije bilo ni sa odnosom Srbije i Evropske unije, Beograd, koji simpatiše Moskvu i sa njom se nalazi u savezništvu, isključio je mogućnost od pridruživanja sankcijama EU protiv Rusije, na šta je briselski vrh "uzvratio" nedopuštanjem otvaranja bilo kakvog pristupnog poglavlja ili klastera sa Srbijom. To znači da su do sada otvorena 22 od 35 poglavlja.
Švedska je prvog januara preuzela predsedavanje Evropskom unijom, a u njenim je planovima ubrzanje pregovora sa Srbijom, ali Štokholm je poručio i kako se od Srbije i dalje očekuje usklađivanje spoljne politike sa spoljnom politikom Unije. Istovremeno, čini se da Srbija sve više gubi interes, prema istraživanjima javnog mnjenja, želja za ulaskom u Evropsku uniju je sve manja, a razlog je ni manje ni više nego odugovlačenje, odnosno to što i građani naše zemlje predugo čekaju da postanu građani EU-a, i umorni su od stalnog suočavanja sa novim uslovima.
Političari iz Evropske unije su više puta ponavljali da Evropska unija može biti celovita samo ako u njoj bude i Zapadni Balkan, te da EU treba Srbiju barem onoliko koliko Srbija treba Uniju, ali u praksi se ta potreba nije pokazala.
Oliver Varhelji, komesar Evropske unije za proširenje i susedsku politiku: "Ne moram vam govoriti koliko se pažnje pridaje odnosu između Evropske unije i Srbije i procesu proširenja, jer ako je rat Rusije protiv Ukrajine nešto pokazao, to je da se očuvanje mira, stabilnosti i razvoja može dugoročno održati jedino kroz članstvo u EU."
Ali, kako je vreme odmicalo, pozitivne poruke su bile sve tiše i ređe. Ipak, Ana Brnabić je u svom govoru, kao kandidatkinja za premijerku, rekla da je članstvo u EU i dalje strateški cilj Srbije.
“Ali koliko će naši pregovori sa Evropskom unijom biti uspešni u narednom periodu zavisi od mnogo faktora. Pritom, moram biti potpuno iskrena, nažalost, čini se da to najmanje zavisi od brzine i kvaliteta naših reformi."
Izveštaj EU o Srbiji za 2022.godinu takođe se uglavnom fokusirao na odnos sa Rusijom, ali su njegovi autori istovremeno skrenuli pažnju na činjenicu da odnos sa Prištinom tek treba srediti, te da zemlju još čeka dosta posla na polju pravosuđa i slobode štampe. Uprkos činjenici da je 2022. godina za Srbiju bila dosta nestabilna, jer je situacija na severu Kosova postala vrlo napeta, a trenutno zatišje ne obećava neko trajno rešenje u skorijoj budućnosti, niti se očekuje da će rat u Ukrajini biti završen uskoro, Beograd je optimističan, a političari smatraju da bi već 2023. godina mogla doneti napredak u odnosima Beograda i Brisela.
