Firme koje su iskoristile šansu
U okviru konferencije „Strategija prostornog i privrednog razvoja Mađara u Vojvodini 2015-2018", koja je održana u VM4K zgradi, predstavljeni su i primeri dobre prakse. Priliku su dobili početnici u preduzetništvu, uspešni u preduzetništvu, kao i velike razvojne firme.
Emil Kenjereš iz Malih Pijaca već više godina pravi sir od kozjeg mleka. Želi da proširi paletu proizvoda i kapacitete. „Sa kozama smo počeli da se bavimo 2003. godine, a od 2011. godine radimo kao robni proizvođači, odnosno prerađivači. Osim toga, od 2009. godine imamo i bio zasade voća, oraha, badema i šljive".
Plasman medarskih proizvoda iz Vojvodine potpomaže „Tisacoop" iz Kanjiže koji je uspešno konkurisao kod Fondacije Prosperitati za integratore. Karolj Kermeci, zamenik direktora kaže: „Pokrenuli smo jednu potpuno greenfield investiciju, u prvom redu želimo da podignemo ozbiljan objekat koji će po svim standardima i očekivanjima odgovarati kako propisima u Srbiji, tako i odgovarajućim propisima Evropske unije".
Konkursi fondacije Prosperitati mnogo su značili u otvaranju novih radnih mesta. Subotička firma „Masterplast YU" je uspela da proširi proizvodnju. Tivadar Bunford, direktor kaže: „Nema države u Evropi u koju ne izvozimo staklenu vunu. Povećali smo i efikasnost, za 2019. godinu plan nam je proizvodnja od 85 miliona kvadratnih metara. Srazmerno tome porastao je i broj zaposlenih. Reći ću samo dve brojke: kada smo 2014. godine počeli proizvodnju staklene vune, imao sam 122 zaposlena, sada nas je 510".
Zahvaljujući ovoj podršci poboljšani su i uslovi rada. Bela Meheš, direktor preudzeća „Sila" iz Stare Moravice objašnjava: „Zarade smo u protekle dve godine neprestano povećavali, i želimo i dalje da ih podižemo. Cilj nam je da to i dalje činimo. Uspeli smo da povećamo broj zaposlenih".
Fondacija Prosperitati u poslednje tri godine doprinela je napretku ogromnog broja mađarskih porodica i pojedinaca. „Podrška u malim iznosima stigla je do 35 hiljada ljudi, a ovome treba dodati da je sa velikim razvojnim invesiticijama i onim srednje veličine kroz 200 projekata otvoreno 1.400 radnih mesta. U okviru ovog vrednosnog lanca povezano je 4,5 hiljada porodičnih gazdinstava, koji rade sa prerađivačkom industrijom i tako mogu da stignu i na strano tržište. Postojeći preduzetnici, čija aktivnost je zastala, dobili su novi zamah, i zahvaljujući tome povećan je broj radnih mesta, i tako smo došli do brojke od 10 hiljada ljudi" kaže Balint Juhas, rukovodilac kancelarije Fondacije Prosperitati.
Isporučioci robe koje se kupuje ovim podsticajnim sredstvima, takođe su na dobitku sa ovim programom privrednog razvoja. Ukoliko se uračunaju i oni koji su kupovali poljoprivredno zemljište i seoske kuće onda se može reći da je ovaj program razvoja privrede uticao na veliki broj vojvođanskih Mađara.
