Ima ribe za izlov, ali nema tražnje za njom

U banatskim ribnjacima otpočeo je izlov ribe. Ribarima sada pogoduje relativno blago vreme. U ribnjaku kod Sečnja „ribolovačka žetva" je u poslednjoj fazi.

„Idemo ka kraju izlova. Ovo je najteži deo našeg posla. Možemo reći da je ovo bila dobra godina, dobar je izlov i zadovoljni smo. Što se tiče koronavirusa nastojimo – koliko je to u ovom poslu moguće – držati odgovarajuće rastojanje. Pridržavamo se mera koje je država donela i među nama nema zaraženih" kaže Dušan Knežević ribar iz Sečnja.

Ipak, zabrinuti su ribari, jer i oni osećaju posledice krize koju je izazvao koronavirus. Na tržištu je opala potražnja za ribom, što onemogućava drugoročne planove u ribarstvu.

„Ljudi ne kupuju ribu, uplašeni su. Država je preporučila da se ne slave pravoslavne slave, odnosno porodične svečanosti. To se već videlo juče, mislim da je bio Đurđic, da veliki deo građana nije ni slavio ovaj praznik. Sada je pred nama pravoslavni Sveti Nikola. Na taj dan svi u Srbiji su jeli ribu" kaže Žolt Pinter, inžinjer ribarstva.

U okolnim zemljama, država otkupljuje viškove ribe i na taj način pomaže ribarstvu i njegovom opstanku. U Srbiji to nije slučaj.

„Prepušteni smo sami sebi, i međusobno ribnjaci i ribarska društva strahujući od koronavirusa, odnosno od slabe prodaje ribe, sve više spuštaju cenu ribe. Na taj način prave dobre pare trgovcima. Ali ni trgovcima ne ide dobro prodaja, tako da mislim da će to biti kraj da će preostati veliki deo šarana namenjenog pijaci" kaže Žolt Pinter, inžinjer ribarstva.

U ribnjacima u Srbiji godišnji prinos ribe kreće se oko 9.000 tona. Od toga 5.000 tona je šaran namenjen pijacama za prodaju u zimskim mesecima. Procenjuje se da će ove godine 60 odsto ovog ribljeg fonda biti vraćeno u jezera, što dugoročno može dovesti do problema jer preostala riba zauzima životni prostor ribljoj mlađi.