Kobasicijada u Belom Blatu
Na ovu manifestaciju je došlo mnogo ljudi ne samo iz okolnih mesta, već i iz Beograda. Zbog velikog interesovanja koje je zabeleženo prošle godine, manifestacija je ove godine trajala dva dana.
Do Belog Blata, mesta koje se prostire u zagrljaju vodenih površina, vodi jedan put. Nažalost, mnogi su upravo tim putem napustili svoje rodno selo, u potrazi za boljim životom. U subotu i nedelju su, međutim, svi žurili kako bi prisustvovali manifestaciji ovog malog, multietničkog – slovačkog, mađarskog, bugarskog, srpskog – sela u Banatu.
Milan Nedeljkov, organizator: „Ova manifestacija služi opstanku zajednice. Poslednjih godina smo svedoci jednog velikog demografskog opadanja u samom naselju. Mnogi ljudi su otišli. Ovo je jedan od načina da se ova zajednica održi, da se predstave mogućnosti Belog Blata u oblasti seoskog turizma. Jedna od tih manifestacija je i predstavljanje svinjokoljske tradicije.”
Manifestaciju je otvorio gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, i to nakon nastupa učenika lokalne osnovne škole i pozdravnog govora Dušanke Petrak, nove predsednice Slovačkog nacionalnog saveta.
Simo Salapura, gradonačelnik Zrenjanina: „Upravo smo otvorili devetu Kobasicijadu, ali već razmišljamo o organizovanju desete, jubilarne. Od jedne skromne seoske manifestacije, ona se razvila u jednu regionalnu i sada već veoma važnu međunarodnu manifestaciju. Jedno harmonično, multietničko okruženje, zajedno sa zaštićenim prirodnim okruženjem Carska bara, na koje se naslanja, nudi jednu ozbiljnu turističku mogućnost.”
Kao rezultat situacije u stočarstvu i promene navika, i u Banatu je sve manje svinjokolja. Torda je jedno od onih sela u kojima je ta tradicija još uvek živa.
Jožef Maćiš, Torda: „Bili smo zajedno na osam ili devet mesta, kod različitih kumova, u tazbini, a potom i kod poznanika, a onda je u samoj porodici bilo dva, sve smo to uradili sami, jer ja uvek kažem da verujemo u ono što mi sami uradimo.”
Tradicionalni svinjokolj je prisutnima prikazala jedna kombinovana ekipa iz Perleza, Ečke, Torde, Mužlje i Balog Blata. Tom prilikom su svinju šurili sa slamom, što naravno nije bio lak zadatak na jakom vetru. Doneli su i pribor koji se nekada – u nedostatku boljeg – koristio za obradu svinje.
Zoltan Budai, Mužlja: „Nije svaka seoska kuća imala odgovarajuća sredstva, pa se tako koristio zadnji deo seoskih kola, on je bio dovoljno velik, ili su se skidale stranice kola ako su ljudi to imali, jer nisu svi imali ni konja. Ako nisu onda su skidali vrata sa svinjca ili sa štale.”
Na dvodnevnoj manifestaciji ljudi su mogli da kupe različitu vrstu hrane i pića, od sveže punjenih kobasica i drugih svinjskih proizvoda, do najrazličitijih domaćih proizvoda.
