Kupujemo manje zbog viših cena

Cene mesa, povrća i jaja poskupele su za 15 do 35 odsto, a ulja za 50 odsto. Pojedini ekonomisti kažu da bi ovaj trend mogao da potraje do sledećeg leta.

Poskupljenje osnovnih namirnica primetno je i na pijacama. To takođe utiče na spremnost potrošača da kupuju, jer ljudi bolje raspoređuju šta i koliko kupuju.

Radojka Đurić, Novi Sad: „Vodim računa o tome da ne kupujem previše. Kupujem povremeno, jednom ili dva puta nedeljno, da imam za nekoliko dana. Ne kupujem previše odjednom. Tako ipak nešto uštedim."

Svetomir Jović, Novi Sad: „Skoro svaki put kada se nama penzionerima nešto poveća, to se odmah oseti na pijacama i u prodavnicama, cene rastu."

Povrće je poskupelo za oko 35 odsto. Stručnjaci to objašnjavaju rastom cene goriva i useva, odnosno to povezuju sa epidemijom korona virusa, koja je najviše ograničila slobodno kretanje robe.

Dragica Petković, prodavac, Temerin: „Da, cene su malo porasle. Na primer, krastavci, koje bi sada trebalo kiseliti, koštaju od 200 do 250 dinara, a prošle godine je njihova cena bila 100-150, dakle to je sada duplo. Cena karfiola je ostala, između 80 i 100 dinara i on je sada jako lep. To je normalna cena za kiseljenje. Sezona paprika je završena, a cena je između 120 i 200 dinara. Sve zavisi od kvaliteta i ponude."

Cene mesa i mesnih prerađevina su u poslednja dva meseca takođe porasle, a to se odnosi i na svinjetinu i na piletinu. Prema rečima stočara i mesara, to se takođe može objasniti prvenstveno povećanjem cena hrane za životinje.

Jelena Blagojević, prodavac, Gospođinci:

„- Cele kokoške koštaju 300 dinara. Bela meso i batak imaju drugačiju cena. Celo pile je obično 300 dinara.

- Šta ste primetili, kako je to uticalo na kupovinu, ima li kupaca?

- Ima ih, ali to više nije isto kao nekada. Nekada je išlo mnogo bolje i bilo je više ljudi na pijacama. Sada je to mnogo manje, ali nekako ide."

Rast cena prehrambenih proizvoda negativno utiče na životni standard. Ekonomisti ističu da namirnice čine 35 do 40 odsto budžeta jednog srpskog domaćinstva, dok je u zapadnim zemljama taj procenat 5 do 10 odsto. Osim toga, u okviru Srbije postoje velike razlike u prosečnim zaradama i cenama.