Manje sudbonosnih „da", industrija venčanja pred krahom
Ovi preduzetnici žive isključivo od iznajmljivanja haljina. Prema njihovom iskustvu ovaj period može se preživeti samo ukoliko čovek stoji na više osnova.
Na stolu Agote Lauc nastaju ukrasi za glavu. Preduzetnica iz Bečeja pre četiri godine je, uz svoj posao, kao hobi počela da niže bisere. Njeni venčići za kosu, tijare, šnale i ukosnice za prvu pričest, maturantkinje i neveste traže se već i u inostranstvu. Zbog epidemije, sada kod nje nema velikog prometa.
„Do sada je godina bila prilično siromašna, posebno prolećna sezona. Nakon ukidanja vanrednog stanja, nastojali su održati prvu pričest, dok su se venčanja dešavala vrlo različito. Bilo je onih koji su potpuno preneli za narednu godinu, bilo je ko je samo u uskom krugu održao, ali su se ipak venčali, a bilo je onih koji su održali građansko i crkveno venčanje, ali su veliku svadbu ostavili za narednu godinu."
Agotini ukrasi za glavu mogu se naći i u ovom salonu venčanica u Bačkom Petrovom Selu. Od proleća u salon dolaze devojke da probaju haljine, ali sada niko ne iznajmljuje nevestinsku opremu.
Trenutno u salonu šiju haljine po porudžbini za posebne prilike. Aniko Šivo želela bi ponudu da proširi sa jednom posebnim tipom haljina: „Postojali su planovi za ovu godinu, želela sam da se proširim, ali je to sprečila ova situacija sa kovidom. Radovaćemo se ako preživimo godinu."
Saloni venčanica obratili su se državi za pomoć kako bi opstali. Otkazivanje manifestacija predstavlja veliki gubitak i za ugostiteljsku delatnost, pa i šator za svadbe mesecima stoji prazan, dok inače, u sezoni nema vikenda da se u njemu ne održava svadba. Studio Lasla Raca često je ovde pravio video i foto zapise: „Ove godine jedva da je bilo venčanja, manifestacija ni jedna. Uspeli smo da ostanemo na nogama samo zahvaljujući tome što stojimo na više nogu, u studiju pravimo snimke i prihvatamo se i montažerskog posla za televizije."
U Srbiji se godišnje održi oko 30 hiljada venčanja, ali ove godine će ih biti znatno manje.
