Nedostatak ribe u Srbiji može se rešiti stvaranjem ribnjaka - tvrde stručnjaci
Prema mišljenju stručnjaka, formiranjem ribnjaka može ovde se povećati riblji fond u našoj zemlji.
Ribnjaci u isto vreme mogu doprineti razvoju ruralnog turizma. Njihovo formiranje podstiče i Pokrajinska vlada.
Milivoj Otić iz Novog Sada kupuje ribu nekoliko puta mesečno, smatra da je konzumacija ribe zdrava: „Trebalo bi i češće, ali je malo komplikovano pripremiti ribu u stanu, zbog toga kupujem ređe. Inače je volim i prženu i kuvanu, a volim i rečnu i morsku ribu, sve."
U Novom Sadu ljudi uglavnom kupuju šarana, koji košta oko 450 dinara za kilogram. Lepo se kupuje i pastrmka, koja košta 500 dinara za jedan kilogram za 500 dinara, odnosno očišćena 630 dinara. Velika je potražnja takođe i za uvoznim lososom, uprkos činjenici da njegova cena može dostići i 2500 dinara.
Prema mišljenju prodavaca, forimiranjem ribnjaka bi mogla da se poveća ponuda na pijacama, što bi moglo dovesti i do smanjenja cena.
Milja Zelić, prodavac ribe iz Novog Sada: „To su veoma dobre ideje, jer u Vojvodini nemamo dovoljno ribe. Već sada postoji manjak šarana, teško ga je nabaviti. Šaran uglavnom nabavljamo u Vojvodini, a pastrmka dolazi iz Bosne i Hercegovine i jezera Perućac. Šarana i soma bi kod moralo da bude u izobilju, jer je naše područje pogodno za njihov uzgoj."
Ribnjaci mogu biti popularni ne samo zbog uzgoj, već su odlični i za sportski ribolov - kažu ribolovci. Na ribnjak u Bačkom Jarku koji pripada Opštini temerin, dolaze ribolovci iz cele Vojvodine.
Dušan Mražić je, na primer, došao iz Sombora: „Ovde dolazim uvek kad imam slobodnog vremena. Radim dvadeset dana, deset dana sam kod kuće. Volim da dođem ovde, jer ima struje, interneta, i kuće za boravaka."
Po mišljenju Roberta Čevarija iz Temerina, divlje vode Vojvodine su sve zagađenije, zbog toga i on prednost daje veštačkim ribnjacima: „Naše divlje vode su sve više zagađene, sve je manje ribe i sve je više, u navodnicima, ribokradica. Ako neko ode u ribolov na divlju vodu, upecaće samo sitnu ribu, a u tome nema uživanja. Dakle ribe od 10-12 kilograma u divljoj vodi je veoma teško uhvatiti."
U ribnjaku u Bačkom Jarku, koji ima površinu od oko jednog i po hektara, ima 6-7 tona ribljeg fonda.
Zoltan Uri, član rukovodstva Ribolovačkog kluba „Jezero" u Bačkom Jarku: „Inicirao sam da i na drugom delu od oko dva hektara tovimo šarane, kako bi ostvarili prihod. Ovaj deo funkcioniše, kao funkcioniše sa ribolovcima. Od toga smo mogli zaraditi, da izgradimo taj deo, ovde još uvek ima šta da se radi."
Procenjuje se da u Vojvodini ima oko 120-150 hiljada hektara slane, močvarne zemlje koja je pogodna za stvaranje veštačkih ribnjaka. Prema mišljenju stručnjaka, investicija po jednom hektaru iznosi oko 10-15 hiljada evra.
