Obeleženo 120 godina Reformatske crkve u Vojlovici
Najmlađi učesnici su bili članovi folklorne grupe loklanog Mađarsko kulturno-umetničkog društva “Tamaši Aron”. Prethodnih godina oni su kuvali uz pomoć roditelja, a ove godine su samostalno pokušali da zasluže priznanje.
Daniel Kovač, Vojlovica: "Dolazimo godinama, kuvamo, pokušavamo osvojiti prvu nagradu, ali to nije važno, važno je da smo ovde, da se družimo i da učestvujemo u tome."
Domaćini i ugostitelji su počastili članove kulinarskih ekipa i goste koji su posetili crkveno dvorište sa langošem, kolačem na žaru, roštilj kobasicom, pečenom kobasicom i slaninom.
Maria Kovač, Vojlovica: „To je omiljena poslastica, gotovo svi vole kolač na žaru, a mi ga rado pečemo. Ima nekoliko ukusa, ljudi rado dolaze."
Porodice i prijatelji su se okupili kako bi skuvali najukusniji gulaš. Osim glavnih kuvara, ekipe su činili pomoćnici i navijači. Takmičarska ekipa iz sestrinske crkve iz Hidoša u Mađarskoj se takođe odvažila da učestvuje na takmičenju.
Šandor Hardičai, Hidoš, Mađarska: „Došli smo sa zadovoljstvom. Ovde sam drugi put, na obeležavanju crkvene slave, a ovaj jubilej od 120 godina je posebna godišnjica, pa se ovde u Vojlovici osećamo kao kod kuće."
Gosti obeležavanja ove značajne godišnjice osnivanja crkve su bili članovi vojvođanske ekipe Mađarskog udruženja “Turan”, koji su prikazali postavljene tradicionalne šatore nomadskih naroda tzv. jurte, i zainteresovanima su prikazali veštinu u streljaštvu. Odvažniji su mogli da osedlaju i konje u vlasništvu meštanina Viktora Lečeija.
Lajoš Link, koordinator Mađarskog udruženja “Turan” za Vojvodinu, Novi Bečej: "Velika nam je čast što smo stigli do najjužnije tačke u Vojvodini, u Podunavlje gde žive Sekelji, jer je ovo važan praznik za Sekelje iz Podunavlja, zato je važno da možemo slaviti zajedno. Takođe nam je važno da možemo da predstavimo život naših predaka, njihovu svakodnevicu, njihov način borbe, naše veštine jahanja, jer su Mađari kao narod veoma vezani za tradiciju i veštinu jahanja. Važno je da predstavimo svet verovanja naših predaka, jer nas je to dovelo ovde, u Karpatski basen."
Na kraju takmičenja u kuvanju petočlana komisija je ocenjivala jela koja su ekipe spremile. Prisutni su krenuli u povorci do sedišta udruženja i postavili su drvo, koje će stajati nedelju dana, na taj način simbolično obeleža crkvenu slavu.
