Paprika unosna, ali nema ko da je bere
Nadnica radnika je visoka, ali i od toga je veći problem što nema ko da radi na zemlji. Opet, da bi se očuvao kvalitet proizvoda, ključno je ručno branje roda.
Prethodnih, ali i ove godine dosta paprike je ostalo na njivi zbog nedostatka radne snage. Ratari ne znaju šta da učine, uzalud su i visoke nadnice, jer nema radnika, a za drugu berbu već nema mogućnosti. „Deset godina već svaki dan vodim grupu, i ranije je bilo lakše. Bilo je više radnika, i ljudi su hteli da rade. Danas su svi mladi otišli u inostranstvo, ima i onih koji neće da rade, ili imaju neke druge izvore" kaže Gizela Nađ, beračica paprike.
Paprika koja je ostala na njivi više ničemu ne može da služi, ni kupcima, ni proizvođačima nije u interesu da dospe među kvalitetan rod, kaže Tibor Guljaš, odgajivač paprike. „Kod prvog branja krajem avgusta, paprika je bila potpuno zrela. Branje nismo mogli da počnemo na vreme jer nisam mogao da obezbedim dovoljno radnika. U julu sam još počeo da se interesujem i započeo pregovore sa više osoba, želeli smo 8. septembra da počnemo i nedelju dana da traje berba. Na žalost, tokom prvog zrenja, prvog cvetanja toliko je sazrela paprika da nije imala nikakvu težinu".
Pred otkup proizvod treba da prođe hemijski i vizuelni test. Proizvođači moraju da imaju i dnevnik prskanja, i koriste samo preporučena hemijska sredstva. U Martonošu šest preduzeća bavi se preradom različitih paprika. „Velike količine paprike prerađujemo već godinama i pretežno je sva paprika namenjena izvozu. Gde izvozimo papriku? U zemlje Evropske unije, nešto manje u Ameriku i Kanadu", kaže Dušan Hajdin, otkupljivač paprike.
Prinos paprike po hektaru je oko deset tona, što je prihvatljivo, ali su i ulaganja visoka. Uprkos tome, proizvođači bi mogli da računaju na dobru zaradu, kada bi celokupan rod paprike mogao da se pokupi sa njiva.
