Ugrás a tartalomra
Pixabay/Tumisu

Počinje borba za minimalac

2022.08.18
17:34
2022.08.19
15:46
Predstavnici zaposlenih traže 51000 dinara.

Predstavnici poslodavaca i zaposlenih od 15. avgusta, pa narednih mesec dana mogu, uz posredstvo predstavnika Vlade Srbije, da pregovaraju o povećanju minimalne zarade. Još uvek nema dogovora o povećanju sadašnje minimalne satnice od 201 dinar. Dve strane su izjavile da se do sada slažu samo u jednom, a to je da sigurno ne mogu postići dogovor. Ukoliko pregovori narednih nedelja ne donesu rezultate, Vlada može da prekine to natezanje, utvrđivanjem nove satnice u okviru svoje nadležnosti.

Povećanje minimalca u Srbiji odnosi se na oko 350 hiljada radnika. U tekućim pregovorima učestvuju Socijalni savet koji je osnovala Vlada, Savez udruženja poslodavaca i sindikati koji predstavljaju zaposlene. Trenutno je minimalna zarada u Srbiji oko 35 hiljada dinara. Predstavnici zaposlenih traže da se to podigne na 51.000 dinara, odnosno na vrednost potrošačke korpe. Poslodavci to ne smatraju realnim, radije bi pristali na povećanje od 9-12 odsto. Laslo Karai, ekonomista: „U suštini, sada je u opticaju jedna obrnuta situacija. Vlada je već u junu predložila jedan iznos o kojem se može pregovarati. Taj iznos je bio određen na oko 40 hiljada dinara. Situacija je obrnuta, jer ako je to polazna osnova, onda postoji određeni procenat rasta, ali je pitanje da li će poslodavci to prihvatiti i da li će sindikati nastaviti da insistiraju na tome da žele da dostignu vrednost potrošačke korpe, što do sada, iskreno rečeno, nikada nisu uspeli."

Neki poslodavci smatraju instituciju minimalne zarade zastarelim konceptom, smatraju da talentovani i motivisani radnici treba da budu dobro plaćeni. Čaba Kern, preduzetnik: „Ako želim nekoga da zaposlim, želim da radim sa njim dugoročno, onda moram da ga platim. Ne gledam minimalac, mi nemamo nikog na minimalcu. Najgore plate su u administraciji, čak i osoba koja nam održava baštu, mora biti više plaćena, jer su danas uslovi takvi da se od toga ne bi moglo živeti, a druga stvar je da ako želim da zadržim tu osobu, želim da je podstaknem, da vrednujem njen rad i finansijski i moralno, zato se uvek staramo o tome da isplaćujemo aktuelne plate, kako bi ljudi bili motivisani."

Samo zato što se minimalna zarada povećava, ne mora da znači da plata vredi više. Najlakši način da se to predstavi jeste sa minimalnom potrošačkom korpom. Minimalna potrošačka korpa pokriva osnovne mesečne potrebe jedne tročlane porodice. Sadrži samo mleko, hleb, jaja, mast, nešto mesnih i drugih proizvoda, neophodne za održavanje radne sposobnosti, ne sadrži luksuzne proizvode, alkohol, cigarete.

U 2018. godini minimalna satnica u Srbiji iznosila je 143 dinara, što je značilo prosečnu mesečnu zaradu od 25.800 dinara, a tročlanoj porodici bilo je potrebno najmanje 36.400 dinara. U 2019. godini, sa satnicom od 155 dinara, mogli su kući da odnesu već 27.000 dinara mesečno, ali je i potrošačka korpa porasla na 36.800 dinara. U 2020. godini, zahvaljujući povećanju minimalne satnice na 172 dinara, minimalna mesečna zarada je već premašila 30 hiljada dinara, ali su i troškovi nastavili da rastu, na oko 37 hiljada dinara. Prošle godine, zahvaljujući satnici od 183 dinara, zaposleni koji su primali minimalac kući se mogli da ponesu 32 hiljade dinara, ali je značajno porasla i potrošačka korpa, i to na 40 hiljada dinara. Ove godine minimalna satnica premašuje 201 dinar, ali je zbog rasta cena hrane i energenata u svetu minimalna potrošačka korpa prema majskim podacima premašila 44 hiljada dinara, a prema prognozama bi do januara 2023. godine mogla da dostigne i 51.000 dinara.

Prema izveštaju koji je u sredu objavila Narodna banka Srbije, inflacija je porasla za 12,8 odsto u odnosu na jul prošle godine. Ponuda satnice od 230 dinara, koju poslodavci još smatraju prihvatljivom, ne bi mnogo promenila realne zarade, već bi samo donekle pokrila devalvaciju izazvanu inflacijom i rastom cena.

minimalac
minimalna zarada
zaposlen
poslodavac
pregovori

Najnovije

15:49, Frissítve: 17:15

U Subotici otvorena izložba narodne umetnosti

U prostorijama Mađarskog folklornog centra u Vojvodini predstavljena je zbirka narodne umetnosti. Između ostalog, mogu se videti ručni radovi načinjeni tkanjem, vezom ili duborezom, nastali uz podršku Fonda „Čori Šandor“.
14:30, Frissítve: 17:14

Prihvatni centar za migrante – grad u gradu

Privremeni prihvatni centar za migrante u Subotici je pun i tu najsnalažljiviji migranti razvijaju svoje poslove: improvizuju radnjice i restorane brze hrane. Istovremeno, sve je više ilegalnih migranata u centru subotičkog naselja Makova sedmica.
13:22, Frissítve: 17:15

Savetovanje o informisanju manjina

Dobra saradnja Mađarske i Srbije može da bude primer i za druge države – o ovome su govorili u petak u Bosilegradu novinari bugarske nacionalne manjine. U opštini na jugoistoku Srbije održano je savetovanje o informisanju manjina.
12:34, Frissítve: 17:15

Narodno veselje u Vojlovici

U Vojlovici se u okviru četvorodnevnog programa okupljanja reformata, obeležava i 120 godina od osveštavanja crkve i istovremeno se održava i četvrti veliki susret raseljenih meštana.
12:07, Frissítve: 12:13

Momak iz Vrbasa bravurozan u mađarskom timu

Izabrana reprezentacije Mađarske juče je u Lajpcigu, u petom kolu Lige nacije, u utakmici u kojoj je pobedila Nemačku, predstavila svog novog igrača. To je ni manje ni više nego 18-to godišnji Vojvođanin, Miloš Kerkez.

Najčitanije

Avganistan-Srbija u jednom pravcu 3500 evra

Ni hladno vreme ne sputava migrante, u Beograd konstantno pristižu nove grupe. Međutim, u srpskoj prestonici borave samo kratko, mnogi nastavljaju put ka mađarskoj granici uz pomoć krijumčara ljudi.

Ogrevno drvo poskupelo 100 odsto

U odnosu na cene od prošle godine, cena ogrevnog drveta je dvostruko viša. Srećom, najavljeno je i povećanje minimalne zarade za 14 odsto.

Misa povodom početka školske godine u Feketiću

Učenici lokalne osnovne škole, u pratnji svojih roditelja i nastavnika, i ove godine su u velikom broju učestvovali na ovom događaju, na kojem su prisustvovali i predstavnici Mađarskog nacionalnog saveta.