Ponovo susret u „Domu ljubavi"

Svake srede se zajedno mole, pevaju, doručkuju, zabavljaju se, saznaju šta se desilo u njihovoj zajednici, i što je najvažnije – dele svoje radosti i tuge sa drugima.

Časna sestra Marija Gizela Rac, rukovodilac „Doma ljubavi - Sent Eržebet": „Razgovaramo o svojoj radosti, kažemo svoje nevolje, zajedno smo. Jedna osoba plače, druga priča svoju radost. Dakle, tada osećamo da možemo da se držimo zajedno, i u dobru i u zlu. Kako možemo da pomognemo jedni drugima, ili barem da jedni drugima pružimo utehu. Dolaze vrlo rado, dolaze sa radošću, jer je to jedan susret i pola dana kada osete da nisu usamljeni."

Ilona Kapuši, časna sestra u penziji, već sedam godina pomaže rad „Doma ljubavi". Kako kaže, „Dom ljubavi" ne može da vrati preminule članove porodice onima koji žive sami, ali ovde svake nedelje pronađu ono što im najviše nedostaje. „Mnogi stariji ljudi su ostali sami. Deca su u inostranstvu. Nažalost, ne mogu da dođu kući. Onda mogu da podele svoje svakodnevne probleme sa nama ovde. Mi vrlo rado razgovaramo sa njima, a oni i međusobno razgovaraju. Čitamo novinske članke, prosećamo se starih mađarskih pesama, pevamo sa njima."

U našim selima, koja imaju sve manje stanovnika, veoma retko se mogu videti  ljudi na ulicama. Skoro da više ni komšija nema.

Eržebet Sarapka, Mužlja: „Nije dobro kada si sam. I komšiluk je zauzet, ili su već otišli. Otišli su u inostranstvo. Kuće su prazne. Oni koji su tu, kreću se u nekim drugim krugovima. Tako da je ovde dobro, volim ovde da dolazim. Mi se dobro ispričamo, o onome o čemu pričamo, a i sam čovek se barem malo nalazi u nekom društvu."

Planirano je da se „Dom ljubavi" u Mužlji do kraja godine preseli u jednu novu, prostraniju kuću.