Praznik Svetog Stefana, prve hrišćanske žrtve
Drugi dan Božića, 26. decembar je i praznik Svetog Stefana, prve hrišćanske žrtve. On je bio jedan od sedmorice prvih đakona. Ove godine je drugi dan Božića pao u nedelju, te se istovremeno proslavlja i nedelja Svete porodice.
Julijana Pap smatra da je važno da nakon Božića i na nedelju Svete porodice odemo u crkvu.
„Preporučuje se porodicama da dođu i posvete se Isusu, Mariji, Josifu, Svetoj porodici. Da im poverimo svoju sudbinu, svoju porodicu, da u zdravlju, miru i ljubavi zajedno budemo i u narednoj godini."
Praznovanje dana Svete porodice Evropom je počelo da se širi krajem 19. veka. Tadašnji crkveni oci su želeli da posvete i očuvaju porodice.
Akoš Horvat, kapelan iz Kanjiže kaže: „Tada su Svetu porodicu postavili kao uzor porodice običnog čoveka, da pokušaju da je slede i da pokušaju iz toga da crpe snagu. Jer ni njima nije bilo lako, uostalom u Vitlejemu, u jaslama je Devica Marija donela na svet malog Isusa, nakon toga su morali da beže, živeli su u teškim okolnostima. Ipak su u miru i sreću proživljavali svoje dane i crkva nastoji ovu Svetu porodicu da kao uzor postavi ispred svakog čoveka."
Za ovaj dan vezuju se mnogi narodni običaji. Prema mađarskoj tradiciji, muškarci pozdravljaju Stefane u selu izgovarajući staru zdravicu, koja je istovremeno i božični i novogodišnji pozdrav. Veruje se da je ovo dan koji se vezuje za zdravlje i prirodu. Zdravicu su izgovarali momci ili odrasli muškarci od Svetog Stefana do Nove godine, a ponegde do Bogojavljenja. Oni su išli od kuće do kuće u selu i poželeli blagostanje i sreću u narednoj godini. Oni bi prilikom dolaska do kuće od domaćina tražili dozvolu da izgovore pesmu, i nakon toga izgovarali legendu koja potiče iz vremena Huna.
