Preopterećen Prihvatni centar u Somboru
Prema rečima nadležnih ovde prihvataju samo pristigle iz arapskih zemalja, a kako bi se izbegli sukobi pripadnika različitih nacionalnih grupa, u somborskom Prihvatnom centru nema Pakistanaca i Avganistanaca.
Ujutru oko 8 časova gotovo da nema aktivnosti u okolini somborskog Prihvatnog centra. Migranti ustaju kasnije, a doručak dobijaju između 9 i 10 časova.
Ni službenici u somborskom Prihvatnom centru ne mogu sa sigurnošću da kažu koliko ih je trenutno u centru. Prema tvrdnjama meštana ima ih više stotina, i isto nekoliko stotina smešteno je po različitim objektima. Kao što nije bilo ni ranije, ni sada nema ograde na zadnjem delu Prihvatnog centra. Lako se može uočiti da je mnogo drva koja su migranti isekli i iscepali, iseku veće grane, ispilaju ih, usitne i koriste za pečenje, kuvanje, za grejanje. Kako nema dovoljno hrane za sve u Prihvatnom centru snalaze se kako mogu.
Okolo leže ostaci ovaca koje su zaklali. Tokom naše posete vidljivi su bili krvavi tragovi, noge zaklanih ovaca koje su pojeli.
Nadležni u somborskom Prihvatnom centru kasnije su temeljno prekontrolisali broj prisutnih toga dana i pokazalo se da je u vreme našeg boravka, u utorak pre podne, u centru bilo ukupno 656 migranata. Manja grupa Sirijaca i Palestinaca se upravo spakovala i krenula na put. Misle da će im valjda ovoga puta uspeti da stignu do Nemačke. Kažu da su mnogi članovi njihovih porodica uspeli ilegalno da stignu do tamo:
„Želeo bih da stignem do porodice u Nemačkoj. I oni su iz Sirije otišli u Nemačku. Tamo bih se zaposlio i želeo bih da započnem jedan potpuno novi život.
- Pokušali ste već da pređete mađarsku granicu?
- Jesam, ali me uvek uhvate i vrate u Srbiju.
- Kuda sada idete, prema Horgošu ili ...?
- Prema Bezdanu. Do Bezdana, da. Na granicu."
Zbog bezbednosti stanovnika u okolini stalno je prisutno jedno policijsko kombi vozilo na prostoru gde je igralište vikend naselja iz nekadašnjih lepših vremena. Dok se migranti razbuđuju, meštani iz okoline Prihvatnog centra nastoje da obave kupovinu u lokalnoj radnji, a kasnije i nerado izlaze zbog migranata: „Ima ih jako mnogo. Mi smo prinuđeni da rano dođemo u prodavnicu, kasnije ne možemo. Ovde napolju se okupljaju i ni jedan od njih ne nosi zaštitnu masku. Ne razumem, njih niko ni ne kontroliše."
Između ilegalnih migranata česte su bile nesuglasice, krali su, tukli se, ponekad bi sevali i noževi – saznajemo od stanovnika u kampu. Kako bi se to izbeglo, u somborskom Prihvatnom centru dozvoljavaju boravak samo onima koji su došli iz arapskih zemalja, pre svega Sirijcima, Palestincima i Iračanima koji su registrovani u Srbiji. Avganistanci, Pakistanci i migranti iz afričkih zemalja ne mogu da dođu u somborski Prihvatni centar. Migrantima koji su ovde smešteni obezbeđena su tri obroka dnevno, imaju uslova za održavanje lične higijene i lekarsku negu. Zauzvrat, migranti su dužni da učestvuju u spremanju objekta. U dvorištu su ispod šatora formirali i improvizovanu džamiju za potrebe ilegalnih migranata.
