Previše kiše šteti voću

Sušu koja je trajala dva meseca, od kraja zime do početka proleća, sada je smenila kiša koja gotovo bez prestanka pada sedmicama, i koju tek povremeno prekidaju kratki sunčani periodi. Pesak proguta vodu, ali vlažno, sparno vreme pogoduje razvoju i širenju gljivičnih bolesti u voćnjacima. Takođe, može da upropasti obilan rod jagoda.

U peskovima Bačkih Vinograda prvo je zbog previše kiše počela da strada jagoda. Voće je lepo počelo da zri, finog je ukusa, mirisno i slatko, ali zbog isparavanja i vlažnog vremena počelo je da truli, plod je počeo da se „kuva" na stabljikama.

U vreme posete naše ekipe jedan od lokalnih proizvođača tužno je zagledao svoje grmove jagoda. Kaže, ni ne stiže da ih pobere, toliko brzo zri, ali se odmah na njima pojavljuju fleke, i počinje da truli. Od kuće prodaje ih po ceni od 120 do 150 dinara, ali malo je kupaca, tako da pravi pekmez od njih.

Tamo gde se nije smrzla, lepo se razvija kajsija. Što se tiče prinosa, gazde nisu optimisti. Margita Galgoci, proizvođač iz Bačkih Vinograda kaže da ekstremno vreme donosi sve više briga: "Zbog mraza smo dosta kasno radili orezivanje. Nakon duge suše, palo je veoma mnogo kiše što je s jedne strane dobro za kajsiju, sa druge nije, zbog gljivičnih bolesti, ali inače, kiša nam je jako nedostajala."

Ali, ipak, ne baš u ovoj meri, i ne toliko odjednom– kažu stručnjaci.

Šandor Abraham iz Hajdukova u svom voćnjaku upravo je pregledao stabla voća. U jednom delu naselja dogodilo se upravo ono od čega svake godine najviše strahuju: „U petak posle podne oko 16 časova izlila se snažna kiša, negde između 20 i 25 litara, na delu teritorije Hajdukova palo je i nešto grada, koji je napravio štetu u voćnjacima. Ne mogu da kažem da je situacija tragična, ali nećemo imati savršen rod."

Dodaje: u ovo doba posebno se šire gljivična oboljenja, zbog toga svaki drugi dan prska svoj voćnjak. To značajno podiže cenu proizvodnje. Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća Subotice zadužen za poljoprivredu kaže da za stanje u voćnjacima najviše brige zadaju drastične promene vremena: „Sparno, vlažno vreme, doprinosi razvoju različitih gljivičnih bolesti, otežava posao, jer nama dana kada ne pada kiša i tada je teško završiti zalivanje. Da ne govorimo o tome da sada treba zalivati svaka tri-četiri dana, jer obilna kiša spere hemijska sredstva, i na taj način poskupljuje proizvodnju."

Voćarima bi sada bio potreban duži period sunčanog vremena, kako bi rod mogao da iskoristi obilne padavine.