Sećanje na Imrea Borija
Na dobitnika nagrade „Sečenji" kod njegovog spomenika danas su se prisetili članovi porodice, kolege i poštovaoci. Pomen je organizovao Odsek hungarologije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Imre Bori rođen je 1929. godine u Bačkom Gradištu. Tokom godina kroz svoj književni rad, bavljenje istorijom književnosti, te kao univerzitetski profesor i kritičar imao je izuzetan uticaj na kulturni život vojvođanskih Mađara.
Eva Toldi, šef Odseka hungarologije kaže: „Bio je ne samo hroničar književnog života vojvođanskih Mađara, nego njen pisac i kritičar teorije. Imre Bori bio je srećan čovek od one vste, obično tako kažem, koji je tačno znao ko je vojvođanski mađarski pisac i sve ih je uvrstio u istoriju književnosti. Smatram važnim da se pomene da je bio ličnost od integriteta kakva bi nam i danas bila potrebna u književnom životu".
Imre Bori je 20 godina uređivao časopis „Hid", a bio je i rukovodilac Odseka hungarologije.
„Meni je Bori bio jedan od omiljenih profesora. Predavao nam je književnost 20-tog veka i povezane događaje. Tada su još bili tako obimni predmeti, dakle četiri semestra smo učili istoriju 20-tog veka. Predavanja su mu bila izuzetno zanimljiva, kada bi nešto osvetlio svojim ogromnim znanjem" rekla je Čila Utaši, univerzitetski profesor, Odsek za hungarologiju.
Ličnost i rad Imrea Borija ostavili su zaostavštinu koju treba pratiti i ima sledbenike – čulo se na pomenu. Agneš Ozer, muzeolog, ćerka Imre Borija, podsetila se života provedenog uz oca.
„Bio je čovek koji sedi kod kuće i radi. Od kuće je odlazio na kraće ili duže vreme samo kada je išao da istražuje kako bi mogao da nastavi pisanje, ili na neku naučnu konferenciju, odnosno kada je gostovao negde. Ako bi trebalo njegov život predstaviti na karti, živeo je u Novom Sadu, Čoki, jedno vreme naš porodični svet kretao se u blizini Subotice i Bačkog Gradišta".
Nakon pomena Jene Hajnal, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta, kao i predsednici Odseka za hungarologiju postavili su vence na spomenik Imre Borija.
