Susret generacije glumaca u Kavilu

Deset mladih ljudi se upisalo na Akademiju dramskih umetnosti u Novom Sadu, 1991.godine. Šestoro je diplomiralo 1995. godine, a sada je na sastanak u Kavilo došlo njih četvoro. Počeli su u klasi Lajoša Šoltiša, a diplomirali su u klasi Đerđa Hernjaka.

Johan Višer, glumac: „Ono što smo naučili od Lajoša Šoltiša, to su tri važna puta: da se uvek usavršavamo, drugo, da pokušamo oko sebe da okupimo takvo društvo sa kojim se može raditi, i treće, da obilazimo svet."

Nakon smrti Lajoša Šoltiša, 1995.godine, ovih šest glumaca je spasilo Salaško pozorište, koje od tada vodi Atila Mađar. Nakon deset godina već su se jednom sreli, tada je iz tog susreta nastala i jedna predstava. Kažu da je njihova generacija bila jaka i takva je i ostala.

Atila Mađar - Eči, glumac: „Primetio sam nešto kada smo ovde gradili. Ima šest klupa  oko logorske vatre, a ovo je moj razred."

Edit Zerebelji Tenji ima jednu malu privatnu pozorišnu trupu, sa kojoj igraju predstave za decu, ali ona je već neko vreme aktivna i na polju likovne umetnosti: „Kada slikam, u mojoj glavi vlada tišina, ja to nazivam mojom psihoterapijom. Radim to sa zadovoljstvom, volim to da radim, na ovaj put sam prešla potpuno slučajno."

Bela Kalo kaže da su provodili zajedno dane u akademiji, u pozorištu i u Salaškom pozorištu. Kaže da godinama na akademiji može mnogo toga da zahvali: „Šta sam dobio? Pre svega jednu diplomu, od toga je sve počelo, zatim puno prijatelja i zajednički provedene četiri godine, koje su praktično postavile temelj i pripremile me za moju kasniju profesionalnu karijeru. Nas šestoro smo bili upućeni jedno na drugo."

Njih četvoro, od ukupno šest, su generacija koju je vodio Lajoš Šoltiš. Sledeći put će se ovako sastati možda za deset godina.