Sve više ljudi u Vojvodini odustaje od stočarstva
Laslo Der iz Čantavira se godinama bavio stočarstvom, uglavnom je držao krave. Ovaj farmer kaže da su stočna hrana i svi ostali troškovi postajali sve skuplji, a da otkupna cena mleka to nije pratila, pa je u avgustu prodao i svoje dve poslednje krave.
„Cena mleka je bila veoma niska, posao je išao jako loše u proteklih 10-15 godina. Sada se inflacija povećala, sve se otelo kontroli. I cena mleka se pomerila prema gore, cena bikova i tovljenika, ali i cena stočne hrane. U stvari, ne samo da je postalo bolje, nego je postalo gore. Cene kukuruza i sena su veoma visoke. Zadesila nas je i ova suša, lucerke nije bilo, jedva da je bilo. Za rod kukuruza znamo, rodilo je strašnih 10-20%. Da ima stoke, morali bi potrošiti ogromno bogatstvo, da se kupi lucerka, kukuruz. Zato smo odlučili da stanemo i da se bavimo samo zemljom."
Mikloš Balaša na svom imanju uzgaja skoro 650 krava. On kaže da su uspeli da iskoriste samo oko 10 odsto prolećne setve, kako žitarica, tako i masovne stočne hrane. Međutim, zbog nedostatka energije u kukuruzu bez klipova, neće biti mleka i mesa odgovarajućeg kvaliteta.
Ovaj poljoprivrednik jedinu nadu polaže u rod lucerke, koja je sada u fazi petog košenja, ali zbog jesenjih padavina nisu u mogućnosti da obave posao.
„Stočni fond je tu, ubacićemo ono što još imamo u rezervi iz prethodne godine. Smanjiće se proizvodnja, neće biti toliko mleka po jednoj kravi, jer nema energije. To se ne može nadoknaditi iz džaka, ni finansijski ni fizički, životinje to ne mogu da pokupe. Sigurno će poskupiti i biće nestašice."
Na farmi porodice Balaša krave muzu dva puta dnevno, na svakih 12 sati. Idealno bi, međutim, bilo tri muže dnevno, ali zbog nedostatka radne snage je to neizvodljivo. Do sada je karakterističan nivo proizvodnje bio oko 35-36 litara po kravi dnevno, a sada je zbog nedostatka energije u silosu to smanjeno na 33 litre.
