Sveži krompir je tražena roba na pijaci

Poljoprivrednici pokušavaju da zarade više sa ranom proizvodnjom, jer je samo ulaganje veoma skupo.

Na parceli poljoprivrednika Otoa Bakoša iz Bačkog Petrovog Sela, krompir je već izuzetnih dimenzija. U strukturu setve je ugradio nekoliko sorti. Uspešnu proizvodnju je obezbedio uz pomoć navodnjavanja, a svežu robu prodaje na pijaci: „Postoje sorte koje izgledaju veoma dobro, dok su druge osrednje. Volim da eksperimentišem sa više vrsta, isprobavam sve sorte. Kod nas ne ostaju sve sorte godinama u proizvodnji, bilo je onih koje su se prošle godine pokazale veoma dobro, a ove godine praktično ništa, ja volim one koje mogu da sadim najmanje dve sezone, jer seme nabavljamo iz Holandije, i veoma je skupo, 1 evro i 15, i onda barem da možemo da ga posadimo još jednom."

Deže Horvat je zagovornik kasnije setve. Prema njegovom mišljenju, proizvodnja krompira opada, jer veleprodajna cena jedna pokriva troškove proizvodnje. Nekada je proizvodio na devet hektara, a to se sada smanjilo na jedan hektar: „Pre svega, postoje problemi sa prodajom, dakle ako rodi, ne možemo ga prodati, ali ima problema i sa cenom i sa isplativošću, jer smatram da nije realno da država jedan hektar pšenice subvencioniše sa 4 hiljade dinara, a i za jedan hektar krompira je pomoć države četiri hiljade dinara. U zapadnim zemljama, to spada u posebnu kategoriju, a cena od 30 dinara je ista od devedesetih godina, sa tom cenom više ne možemo da se uklopimo."

Poljoprivrednici u Bačkom Petrovom Selu sa kontinuiranom proizvodnjom obezbeđuju svežu robu na pijacama. Zahvaljujući blizini Tise, oni mogu lako rešiti navodnjavanje, ali bi voleli da  navodnjavanje u ovom kraju reše uz pomoć električne energije, jer bi se na taj način troškovi smanjili za barem na polovinu i mogli bi da obezbede i određenu zaradu.