Tradicionalni obilazak polja Instituta za ratarstvo

Radi bezbednijeg roda, sve više njih u setveni plan uzima hibride koji imaju kraće vreme vegetacije. Na tradicionalnim Danima polja novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo zainteresovani su mogli da vide nove rezultate eksperimenata.

Na Dane polja novosadskog Intituta za ratarstvo i povrtarstvo stiglo je mnogo poljoprivrednika i stručnjaka agronomije. Proizvođači su se interesovali za nove proizvodne tehnologije i hibridne sorte. Važno je prilagoditi se promeni klime – kaže Nandor Hađmaš, proizvođač iz Sente. „Ove godine imam kukuruz svih vremena zrenja, a to znači da se polako vraćamo na rano zrenje, odnosno želim u potpunosti da pređem na okrunjenu jesenju berbu. Bolje je ukoliko je ranija, brže se suši zrno i bolje mogu da ga skladištim."

Mikloš Šoš Časar, stočar iz Sente, takođe radije bira hibride kraćeg vremena vegetacije. „Zbog promena klime treba malo promeniti, treba gajiti rane hibride, i pokušavamo da otkrijemo koji bi nam odgovarao."

Hibridi i sorte Intituta i dalje zauzimaju vodeće mesto u domaćoj setvi, a jačaju i veze sa inostranstvom. Gajenje semenske soje interesuje i mađarska porodična gazdinstva – kaže Atila Baranji, preduzetnik. „Ove sorte su razvijene u istovetnom agrarnom okruženju i vidimo da se jako dobro prilagođavaju okolnostima u kojima mi privređujemo i sa NS sortama možemo da postignemo veoma dobre rezultate.

Negativne uticaje promene klime poljoprivrednici nastoje da ublaže izborom ranih sorti, odnosno hibrida koji imaju kraći period vegetacije. Zbog toga bi i uzgoj trebalo usmeriti u tom pravcu – kaže Robert Nemeš, inžinjer agronomije. „Sve ide u tom pravcu, uslovi proizvodnje, nedostatak radne snage, problemi sa berbom, velike mašine, ne može se drugačije raditi nego sa ranim hibridima. Onda imamo ranu i brzu berbu, niži nivo vlage, to će i dalje biti odlučujuće i u selekciji  i u razvoju semenske robe."

Na novosadskim Danima polja bilo je reči i o kulturama iz jesenje setve, odnosno o uljanoj repici i žitaricama. Stručnjaci skreću pažnju na to da u interesu bezbedne proizvodnje treba da koriste zapečaćenu semensku robu.