U Srbiji se od januara menjaju uslovi za odlazak u starosnu penziju

Trenutno je minimalna starosna granica za žene za odlazak u starosnu penziju 63 godine i dva meseca života. Od sledeće godine se dodaje jo dva meseca na godine života za odlazak u penziju.

U Srbiji se starosna granica za odlazak u starosnu penziju takođe stalno pomera. U Novom Sadu smo o tome pitali prolaznike za mišljenje, a može se reći da bez obzira na godine i pol, naši sugrađani nisu oduševljeni stalnim promenama uslova.

Goran Živković se ne slaže s odlukom: "Mislim da se time i to radno mesto zauzima za ove mlade koji dolaze i to baš mislim da i nije pametno. Trebalo bi neku granicu napraviti dokle čovek može da radi, a i zavisi od samog tog posla koji radi, da li je on i koliko težak."

Za muškarce nema promene, u starosnu penziju mogu i dalje sa navršenih 65 godina života i ako su ostvarili 15 godina staža osiguranja. Samo prevremena starosna penzija se odnosi na oba pola: do 2024. godine starosna granica za odlazak u prevremenu starosnu penziju će dostići 60 godina života i 40 godina staža osiguranja. Što se tiče visine penzije, ona će se od januara povećati za 5,5 posto, i to se odnosi na penzije, koje će se početi isplaćivati ​​od februara.

Siniša Šuša, novosadski penzioner: "Povećanje penzija mora da prati inflaciju i onaj švajcarski model, zato što su penzije srazmerne onome koliko ti je uplaćeno. A ova socijalna davanja, što država daje, mislim da ne bi trebalo da daje isto onima koji imaju male i velike penzije. Tu treba da postoji neka razlika, a kod povećanja penzija, to mora ići linearno."

Ima onih koji i nakon odlaska u penziju nastavljaju da rade, te onih koji, bez obzira što ispunjavaju uslove za odlazak u penziju, ne žele da se penzionišu, već ostaju u radnom odnosu, rekao je Vladimir Stanković, direktor sektora za ostvarivanje prava iz PIO, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Dodao je: "Otprilike, recimo od 2015-e godine, na ovamo taj broj se kreće negde između 40 i 60 hiljada. Recimo u 2021-oj godini taj podatak je negde oko 67 hiljada ljudi, dok je ranije, recimo tamo negde 2015-e godine taj broj bio mnogo manji, bio je negde oko 35 hiljada. Drugim rečima, tendencija je, da ljudi nakon penzionisanja nastavljaju da se radno angažuju."

U više susednih zemalja je već zakonodavstvo promenjeno i starosna granica za odlazak u penziju je pomerena na 67 godina, a u Finskoj i Velikoj Britaniji se planira pomeranje granice za odlazak u penziju na 68 godina.