Učestalo spaljivanje travnatih površina ugrožava biodiverzitet
Ovih dana, zahvaljujući intenzivnoj poljoprivredi, paljenje strnjike se vrši zbog uništavanja zaostale suve trave od prošle godine, a neki se nadaju da će domaće životinje moći bolje iskoristiti svežu travu koja je izrasla na mestu gde su vršene paljevine.
Najmanje hiljadu životinja je stradalo, a oko 300 hektara zemlje je izgorelo prošlog septembra u razornom požaru u Specijalnom rezervatu prirode "Slano Kopovo" kod Novog Bečeja. Pretpostavljalo se da je došlo do namernog podmetanja požara.
U Selevenjskim pustarama između Bačkih Vinograda i Horgoša gotovo svake godine mogu se videti izgorena područja. Oto Sekereš, čuvar prirode u Javnom preduzeću "Palić-Ludaš" je rekao da postoje primeri da je 25 hektara zemlje u komadu odjednom izgorelo na parceli.
„U poslednje vreme travate površine se sve češće pale, kako u zaštićenim područjima, tako i izvan zaštićenih područja. To se razdoblje produžilo, ljudi su ranije obraćali pažnju da tokom razdoblja mirovanja ne vrše paljenja, a sada se događa da se to radi i u proleće, kada zaštićene vrste i druge biljke već cvetaju. Život se budi i sa aspekta životinja, pa se na tom području kreće puno insekata, gmizavaca, vodozemaca, koji svi postaju žrtve vatre. " rekao je Oto Sekereš, čuvar prirode, Javno preduzeće "Palić-Ludaš".
Učestalo spaljivanje travnatih površina može dovesti do izumiranja nekih vrsta na tom području. Gašenje požara kada trska gori teži je zadatak, a jačina vetra takođe otežava borbu s vatrom, rekao je Mikloš Bata, zamenik predsednika Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Horgošu.
„Budući da se vremenske prilike popravljaju, toplije je, vrlo je malo podzemnih voda, stoga veoma brzo požar može da zahvati tlo, pašnjake, polja i šume. Otkrivanje vinovnika ovih požara nažalost ostaje večna tajna. Usudim se reći da je to uglavnom ljudska neodgovornost, podmetanje požara. To bi mogao biti dečji nestašluk, ili nešto drugo, ali nažalost to je sve češće." rekao je Mikloš Bata, zamenik predsednika Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Horgošu.
Mikloš Bata je skrenuo pažnju na to da ako neko vidi paljenje travnatih površina, obavesti lokalna vatrogasna društva, a ako postoji način da to učini, radi sopstvene fizičke sigurnosti, niko ne bi smeo sam gasiti požar.
