US Open — 10. dan, velikog praska neće biti
Opet je Ćiska sinoć bila najsrećnija verenica na svetu, opet je najpoznatiji španski mladoženja dobio pobednički poljubac jer, Nadal je opet pobedio, a ovoga puta za ulazak u polufinale u četverac najboljih po izboru neke nevidljive sile koja jedne čuva, druge šalje u istoriju, neke na dopunsku nastavu, a u ambulantu šalje neke učesnike koji u sudnjem trenutku nemaju sreću sa zdravljem. Đoković je, vidi vraga, otišao u Teslin institut, ili šta li je već to tamo na Long Ajlendu. Dobro mesto za inspiraciju jer ako sve drugo zaboravimo, Tesla nam je ostavio dešifrovanu tajnu magnetne indukcije. Sve što se okreće danas osim dolapa okreće se zahvaljujući Teslinom proniknuću u tajne tih električnih namotavanja. I za tenisku civilizaciju je bolje videti Novaka pred Teslinim postamentom nego u nekoj banji za reumatičare gde pokušava to rame da vrati u vinklu.
Za to vreme dok je Đoković hranio potomke Teslinih golubova, Nadal je morao da ide na posao ali nije se dugo zadržavao u "pogonu", bio je bolji u tri seta od Argentinca Dijega Švarcmana, 6:4, 7:5, 6:2. Ako postoji nešto zajedničko između njih što se vidi i sa drogog kontinenta to je posvećenost igri, upornost, izgaranje, borba, istrajnost i u momentu kad bi mnogi odavno otišli da se tuširaju i posle da objašnjavaju kako im nije bio dan ili tako nekako. Zar ne bi bilo pedagoški opravdano da deca na nekim časovima gledaju kako izgara Nadal, kako se posao radi celom dušom. Dijego koji je gubio od Rafe prvo sa 4:0 u prvom setu, pa u drugom sa 5:1 u gemovima i uspevao da poravna protiv ovakvog Nadala koji igra kao da mu sve zavisi od ovog turnira pokazao je da ima žicu koja ga čini sličnim Nadalu. Ipak Nadal je dodavao taman koliko je trebalo, a u trećem setu Argentinac je posustao i Nadal ide dalje ali Dijego, nema sumnje, on je dečko koji dolazi u vrh svetskog tenisa.
Sa druge strane polufinalne mreže naspram Španca, biće Mateo Beretini, mladi Rimljanin koji je uspeo za skoro tri sata igre u drami koja je imala pet činova, 3:6, 6:3, 6:2, 3:6, 7:6 (5), da pobedi Gaela Monfisa jednog od miljenika publike. Italijan Beretini je jedan od retkih Italijana koji su uspevali da se domognu tako visokog plasmana na najvećim turnirima, i sada je na krilima svog i nacionalnog ponosa kandidat da Nadala vrati kući. Teško ostvariva misija, skoro kao i ona kada je Beretinijev zemljak Amerigo Vespuči, pre 520 godina, bio šegrt u lučkoj postavi koja je pripremala brod onog drugog, poznatijkeg Italijana — Kristifora Kolumba, koji je pod španskom krunom zaplovio preko Atlantika da nađe nešto što niko nije našao. Slava je pripala Kristiforu i španskoj kruni za otkriće Novog sveta ali su Evropljani kumovali tim kontinentima na osnovu Vespučijevog imena. Dakle Amerika je deo italijanskog nasleđa, pa čak i malo više ako se osvrnemo na sve ono što bejaše u poslednjih 100 godina. Dnas i sutra Italijani i Španci na tribiunama i još po jedan Španac i Italijan dole na betonu odlučuju ko ima pravo da se iz teniskog četverca bez kormilara iskrca kao odabran za finalni meč. Da li organizator treba da pripremi italijansku ili špansku zastavu za finalnu ceremoniju. Sportski gledano šanse su jednake ali ako se zagledamo u minuli rad dvojice polufinalista videćemo da se pred španskim jarbolom okuplja više sveta.
Druga dva vesla u tom četvercu drže Medvedev i Dimitrov, dostigli su mnogo više nego što su se nadali i još više nego što su im drugi predviđali i organizator mora sa jednakom pažnjom da pegla obe zastave jer samo jedna od njih je kandidat za finalnu ceremoniju. Diomitrov je poslednji krivac što su se i ovoga puta Federer i Nadal mimoišli na najskupljem turniru u Sunčevom sistemu pa i malo dalje "tamo negde izvan planeta". Kakv je to splet da se za sve ove godine ne ukrste njihovi putevi u finalu na američkom Artur Ešu. Nije im se dalo za "sve one godine" i opet neće Zemljanima prirediti tu igru, na tom mestu, u finalu. u Artur Eš koralu.
Nešto malo satisfakcije publika može da dobije ako se organizatoorima "otvori pasijans" i dođe do bitke Serene Vilijams sa mladom Kanađankom Bjankom Andresku koja je za dva sata igre dobila Belgijanku Eliz Mertens.
Serena je bez milosti pregazila stazu do polufinala i sada ima još jedan zadatak da izađe na kraj sa Ukrajinkom Jilinom Svitolinom koja je u polufinale stigla preko Britanke Konte. Nije lako verovati da Serenu može njena suparnica sprečiti da se domogne finala.
Finale nije obična igranka, tom proplanku se približava devojčica koja nije naivna kao Crvenkapa. Njoj je Serena na početku godine predala finalni meč i to nakon što je Bjanka povela sa 3:1. Serenu su tada zabolela leđa ali joj publika na tu ranu nije stavila ljute zvižduke! Da se zna! Bjanka ima prethodni zadatak da eliminiše Belindu Benčič koja je sinoć u polufinale ušla preko Done Vekić u dva seta 7:6 (7:5), 6:3. Belinda ne može da nađe žirante koji bi joj garantovali pobedu za ulazak u finale protiv igračice koja nema kompleks ni od velikih ni od malih imena jer u svom herbarijumu već ima sedam skalpova od igračica iz "Top 10", protiv njih vodi, javljaju statističari, sa opasnih 7:0. Bez mnogo cinculiranja Bjanka kaže da je zaljubljena u svoj forhend i ide u polufinale sa samopuzdanjem koje nije lako neutralisati.
Zna se za sada da pehar sa muškog turnira dolazi u Evropu, velikog praska između Federera i Nadala ni na ovom US Openu ne može biti, a kako će Amerika uspeti da objasni čovečanstvu taj svoj peh, da nije uspela da sastavi Nadala i Federera u finalnoj areni.
