US Open — 11. dan, na američkom istoku ništa novo

Foto: Tanjug/AP Photo/Seth Wenig

Serena Vilijams je pobedila Jilinu Svitolinu za ulazak u finale US Opena. Lako i brzo u dva seta, 6:3, 6:1, i tako je ušla u svoje deseto finale US Opena. Uzgred, ona je tamo prvi put osvojila pehar pre dvadeset godina. Sada je nakon meča, na granici fer pleja, rekla da više neće igrati servis-volej. Zna se, to se radi samo onoliko koliko se stavlja so u u čorbu, veoma pažljivo i veoma blago dozirano jer preterivanje vodi u propast. Igrala se Serena tim volejima koje vole amateri opet, opet jer je i sa Kineskinjom onomad radila slično. Da je neki od evropskih igrača uradio slično na teret njenog sportskog ugleda, publika bi ga isterala sa stadion, u najmanju ruku doživeo bi verbalni linč.

Foto: Tanjug/AP Photo/Seth Wenig

Nekada davno kada je Jugoslavija, zemlja koje više nema, igrala protiv Škotske u Frankfurtu na svetskom prvenstvu naš Josip Katalinski je pred našim golom bio čistač. Džo Džordan je bio njihov centarfor. Obojica "troćoškasti", nezgodni, prgavi, spremni na sve. Kada je naš Škija u jednom trenutku pao, Džordan je iskoristio priliku da ga "doradi" kramponima, jedino je Mladen Delić poskočio sa svoje pozicije komentatora i branica sporta i viteškog duha čuvenom rečenicom: "Naš  Josip Katalinski je na travi, po njemu razdragano skakuće Džordan.Oooo ljudi što je ovooo .... " To beše pre 45 godina, i još se prepričava u novinarskim školicama  gde se više ne uči da i novinar mora da se izjasni kad vidi nepravdu, i stvarno, šta treba Sereni da razdragano gazi po dostojanstvu svojim protivnica, na terenu i obaška docnije kad splasne napetost, na margini dok pred kamerom tumači svoju pobedu?  U redu, narav, adrenalin, tu leka nema, ali zašto publika nema pošteniji odnos prema takvoj diskreditaciji sportskog duha? Odgovor znaju sociopsiholozi koji u svom portfelju imaju zapise još sa starih gladijatorskih sadomazohističkih seansi kada se  "igralo do poslednjeg daha", a možda bi i antropolozi mogli da objasne kako se to atavizam milionima godina švercovao kroz ljudske gene i pojavljuje se povremeno. Dopunsko pitanje za doktorsku tezu glasi: zašto publika uživa u tome?

Tanjug/AP Photo/Charles Krupa

U drugoj polufinalnoj partiji lepršava partija Bjanke i Belinde. Bjanka Andresku koja je tek pre dve godine uvrštena u profesionalnu diviziju nadigrala je Belindu Benčič 7:6 (3), 7:5. Naročito je u drugom setu proradio neki šampionski motiv kod mlade Kanađanke, kada je izgubila dva servisa i kad je pod njenim nogama proradilo klizište, e onda je Bjanka uspela da pokrene lavinu na švajcarskoj polovini terena i Belinda je izgubila svih pet gemova i ostala na polufinalnom dometu, najvišoj njenoj lestvici u karijeri, a Bjanka Andresku ide u finale.

Foto: Tanjug/AP Photo/Charles Krupa

Njoj je Serena već predala jedan meč nedavno na nekom turniru, sada gospođa Vilijams goropadno juriša na neke silne rekorde i imaće naspram sebe devojčicu, jer projekat rađanja te simpatične Bjanke upravo je pokrenut kada je pre dvadeset godina u prvoj nedelji septembra 1999.godine  Serena podigla svoj prvi US pehar. Mladenci su tada odlučili da prošire familiju, niko ne zna da lli su baš maštali o šampionki ali tačno devet meseci posle  tog prvog Sereninog pehara, Maria i Niku Andresku, rumunski doseljenici u Ontario dobili su buduću šampionku Bjanku.

Ta devojčica sutra izlazi na najveću svetsku tenisku scenu. Biće to kao u onoj priči kada se po Andrićevoj fikciji Aska našla ispred strašnog kurjaka i na proplanku zaigrala ples za život. Lepota života  mora biti pobednica nad nekim drugim nagonima koji nisu plemeniti govorili su učitelji nekada tumačeći Andrićevu alegoriju. 

Sutra u Njujorku nastupaju Aska i Strašna vučica, Amerikanci u svojoj lektiri i u kulturnom obrascu nemaju takve "incidente", ali ipak negde i oni neguju kult slabijeg pa onaj mali miš Džeri stalno pravi glavobolju staršnom mačku Tomu. Teraju se oni tako još od 1940. godine kada su Amerikanci napravili film "Maca je dobila batine".  Naravno mali Džeri je bio glavni dasa a velika Maca dobila po nosu.

Sutra nas čeka to finale US Opena kada će samouverena Serena nišaniti Bjanku koja je pre neki dan kazala kako je prosto zaljubljena u svoj forhend. Otkud sad to? Nema veze, ali kad se ima posla sa tim zaljubljenim nikad se ne zna šta može da te snađe!

Foto: Tanjug/AP Photo/Adam Hunger

Danas još dve poslastice, Medvedev protiv Dimitrova. Niko ništa ne govori o toj povredi butnog mišića, ćuti ruska štampa, ćute i anglo-fraknofonski mediji jer ruski štab neprobojno čuva tajnu. Bugarska štampa udara u nacionalne talambase jer će Bugarin protiv Rusa zaigrati na dan kada je Bugarska slavi nacionalni praznik ujedinjenja matične Kneževine Bugarske sa autonomnom oblašću Istočna Romenija. Nije mala stvar, uspeli su tada pobunjenici u toj Rumeniji pre stotrideset i nekoliko godina da ponište odluke Sanstefanskog ugovora po kojem je Bugarska stradala kao ratni plen, pa je to donekle ispravljeno na Bečkom mkongresu ali uticaj Rusije ni tada nije  eliminisan. Ta ruska senka koja vekovima natkriljuje Sofiju i danas je aktuelna kod bugarske publike kada momci tamo daleko na zapadu izlaze na teren i verovatno kad bi ih neko pitao za Bizmarkovu politiku na Berlinskom kongresu i za Sanstefanski mir oni bi pitali da li se to jede viljuškom ili nožem. Dakle, imaju oni svoje sportske opsesije i motive, a Balkan svoje naočare kroz koje sve to vidi!  

Nadal i Beretini takođe danas rešavaju ko će od njih u finale. Šta tu možda nije jasno? Jedino se ne zna da li će španski mladoženja u predbračni ugovor morati da dopiše tri ipo miliona dolara koliko nosi pobednik ili malo manje koliko daju poraženom učesniku finala. Možda tog ugovora i nema jer Nadal i Ćiska ostavljaju utisak dvoje mladih, lepih, vedrih ljudi koji se vole i da bi tako  bilo i kad bi Rafa i njegova Fransiska bili ubogi nadničari na nekoj španskoj plantaži pomorandži. E pa pred nama je vikend u znaku skoro svetog trojstva: sport, novac i ljubav. Nešto od to troje je uljez.