Vinograd traži slugu, a ne gazdu
Tokom ranog leta, u vreme vlažnog i teškog vazduha, lako se prenose gljivična oboljenja, što može da uništi rod. Hemijska zaštita je neophodna.
U vinogradu svakog dana ima posla – kaže Laslo Kasa iz Temerina, koji se iz hobija bavi vinogradarstvom i vinarstvom. Nakon kišnih dana odmah treba prskati protiv mogućih gljivičnih bolesti.
„U njemu čovek uvek nađe posla, sada je ponovo orezivanje, jer nisu izdanci podjednaki, kod mene je specifično jer imam mnogo vrsta grožđa, između 10 i 12, i ne teraju izdanci istom brzinom, zato poneke ponovo orezujemo, neke ćemo kasnije, uvek ima nečim da se pozabavi, ali ako čovek radi iz ljubavi, nije teško."
Karolj Pinter je između dve kiše polivao svoj vinograd. Strahuje od pojave gljivičnih oboljenja, koja mogu dodatno da desetkuju rod. Zbog vremenskih prilika smatra da će rod biti bar za 20 odsto niži.
„Vreme je bilo jako loše, nismo imali ni zimu, ni proleće, bilo je kasnog mraza sa minus četiri i pet stepeni, što je napravilo štetu. Posle su došle vručine, pa su napali vaši. Sada se branimo od praškaste plesni, od peronospore, još prskam i protiv vaši, a strahujem i od sive plesni."
Najopasnije letnje bolesti vinove loze su peronospora i praškasta plesan. Vilmoš Feher iz Stare Moravice svoj zasad na na dva hektara poliva svake nedelje.
„Čim su temperature i noću bile više, dok su bile ispod 10 stepeni, vremenske prilike su uticale na širenje gljivičnih bolesti jer tada ne mogu da se šire, uništene su, ali sada čim su noći toplije, one se šire. Treba obratiti pažnju, određenim sredstvima sedam do 10 puta dnevno treba prskati protiv peronospore i praškaste plesni."
Vinogradari kažu da rod grožđa, a samim tim i kvalitet vina, zavisi od letnjeg perioda. Ukoliko bude dovoljno sunčanih dana, mogu očekivati ujednačen nivo šećera i kiselosti, ali ukoliko bude kišovito leto, samo ponovljenim tretmanima mogu sačuvati čokote od širenja bolesti.
