Vojvođanski ratari ne mogu da ga plate skupo poljoprivredno zemljište

Tako je bilo moguće da se nedavno dogodi da jedan nemački prerađivač mesa na 30 godina zakupi 2.400 hektara banatske zemlje, dok su domaća mala i srednja gazdinstva i dalje u teškom položaju. Zbog toga je kupovina poljoprivrednog zemljišta i dalje tema za proizvođače.

Niska cena poljoprivrednih proizvoda, stalni pad zarade od poljoprivredne proizvodnje prisiljava vlasnike malih i srednjih gazdinstava u Vojvodini, da iz godine u godinu povećavaju svoju imovinu. Većina smatra da sa proizvodnjom na 50 hektara ne mogu da održe korak, dok je pomoć države nedovoljna za razvoj.

„Onaj ko hoće da ide ukorak sa kupovinom poljoprivredne mehanizacije, mora da širi imanje. To je prethodnih godina i bilo ostvarivo, ali ove godine ni ne možemo da pomislimo na to. Nadamo se da će biti promena nakon jedne dobre godine, sa boljom cenom poljoprivrednih proizvoda, da možemo da valorizujemo naša ulaganja i nadamo se većim prinosima i višoj ceni" kaže Ferenc Detki, poljoprivrednik iz Torde.

U Banatu, bez obzira što zemlja nije prve klase, za jedno katastarsko jutro traže i 8.000 evra. Ovo se sa intenzivnim ratarstvom, koje traži mnogo ručnog rada, ne može isplatiti za manje od 30 godina, konstatuje Ištvan Kovač, poljoprivrednik. „U prethodnom periodu, kada sam za dve do tri godine mogao da isplatim cenu  zemlje, onda sam kupovao. Sada imam preko 60 godina, i ne mogu da računam na narednih 30 do 40 godina. Meni se više ne isplati kupovina".

U ataru Torde ima 130 hektara državne zemlje, od toga je 40 hektara pašljaka i livada, a ostalih 90 hektara je premalo da bi ih preostala gazdinstva podelila među sobom. Zemlja u privatnom vlasništvu kroz oglase, ali i bez njih, dolazi do novih vlasnika.
„Cena je viša nego ikada i izgleda mi kao da i dalje raste, nezavisno od toga što je iza nas jedna loša godina, ali cena poljoprivrednog zemljišta ne pada. Ima i slučajeva da se plaća cena i viša nego što je uobičajena u poslednjih godinu-dve", kaže Ede Dvorak, direktor Zemljoradničke zadruge u Tordi.

Prema mišljenju većine vlasnika gazdinstava sadašnji zakon ne brani interese mladih, zbog toga je Zajednica poljoprivrednih proizvođača Srbije tražila njegovu izmenu jer stimuliše strana ulaganje, i na taj način ne pogoduje razvoju domaćih gazdinstava.