Zajedničko gazdovanje vodama
U Novom Sadu su učesnici projekta: Univerzitet u Segedinu, novosadski Prirodnomatematički i Poljoprivredni fakulteti, kao i Javno preduzeće „Vode Vojvodine" sumirali dosadašnje rezultate.
U zemljoradnji nedovoljno vode, ali i previše vode, uzrokuje štetu. Zbog ekstremnih vremenskih prilika sve češći su periodi suše, ili periodi sa previše padavina koje na oranicama podižu nivo podzemnih voda. Domaći i mađarski stručnjaci nastoje da izrade planove kojima bi se ublažile štete. „Imamo dve ogledne parcele, jedna je u Mađarskoj Dong-er, a u Vojvodini, zalivni sistem Čurug-Žabalj, na kojima sprovodimo detaljne kontrole i uvodimo i instrumente. Krajnji cilj je da na ove dve ogledne parcele veoma detaljno upoznamo dinamiku i ekstremne vrednosti vodnog sistema i pokušamo da idemo u pravcu prakse i planiramo svoj uticaj" kaže Žužana Ladanji, profesor fakulteta, segedinski Univerzitet.
Sa više stanica koje daljinski kontrolišu i uz pomoć dronova posmatraju vlažnost zemljišta i pojavu podzemnih voda. Tako dobijene podatke obrađuju. „U poslednjoj deceniji česta je bila pojava suše i podzemnih voda, ne retko se u istoj godini pojavljuju periodi izrazite suše, nakon koje slede periodi velike vlažnosti. Zbog toga se ovom temom treba baviti veoma detaljno, jer ogormne štete prouzrokuju pre svega u zemljoradnji, ali izvan toga i suša i podzemne vode imaju i drugog efekta" kaže Minučer Mesaroš, docent, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.
Cilj istraživanja je da se na dugi rok preduprede štete, odnosno da poljoprivrednici na odgovarajući način postupaju u gazdovanju vodom i obavljanju zemljoradničkih poslova. Vrednost istraživanja je 852 hiljade evra, od čega je Evropska unija obezbedila 724 hiljade evra.
