Zvezda Mađara je u usponu
Povodom dana sećanja na borbu za slobodu 56-te godine, vojvođanska centralna svečanost održana je i ovoga puta u Subotici, na sceni „Jadrana". Pored Ištvan Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, svečanim govorom prisutnima se obratio i Čaba Demeter, zamenik ministra Kabineta premijera Mađarske.
Zvezda Mađara je u usponu – izjavio je Čaba Demeter. Zamenik ministra Kabineta premijera Mađarske je u govoru na svečanosti rekao da smo mi Mađari uvek težili ka slobodi. Znali smo da sloboda nije stanje u koje možemo da stignemo, nego način postojanja, jer je sloboda uvek jedno jednostavno pitanje – dodao je Demeter: „Da li mi sami odlučujemo o svojim životima ili neko drugi. I ovo pitanje ne zadire u suštinu samo Mađarima, jer bilo da smo Mađari, Srbi, Hrvati ili druge nacionalnosti u srednjoj Evropi, bilo da smo katolici, protestanti, ili pravoslavci, bez obzira na sve naše osobenosti, naše iskustvo je zajedničko. Istorijske oluje su nas bacale, ali nisu mogle da nas slome, iako su htele. Velike sile toliko puta su prekrajale kartu centralne Evrope. I kada smo verovali da teže više ne može biti, bilo je. Nakon Drugog svetskog rata tako su naše narode bacili komunistima. Bez samilosti, na nemilost imperija. Neka to bude večni nauk ovdašnjem stanovništvu."
Čaba Demeter je poručio: proteklih deset godina je našim susedima potvrdilo da ukoliko se životni prostor delova mađarske nacije poveže, to nije dobro samo nama, nego i njima. Mađarska značajnije nego ikada ranije može da pruži ruku mađarskoj zajednici izvan granica.
Mađarska nacije 1956. godine nije želela da povrati samo nezavisnost i suverenitet, nije se borila samo za slobodu, već i zbog toga što je smatrala nepodnošljivim bezličnost kada je ugnjetavanje proizvodilo strah koji je svakom čoveku utisnuo istu masku - rekao je u svečanom obraćanju Ištvan Pastor. Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara je dodao: 1956. godina u Mađarskoj govori o tome da su se pripadnici mađarske nacije, mladi i stari, radnici i inteligencija, zemljoradnici i obespravljeni kulaci, provincijalci i velegrađani, odnosno čitava nacija pobunila protiv toga da im drugi govore šta je dobro za njih, da drugi odlučuju umesto njih o tome šta znači sloboda i nezavisnost: „Mi smo se držali naše istorije i onih praznika koji jačaju naciju, čine je ponosnom i kuju njeno zajedništvo. Ostali smo privrženi bolnim i uzvišenim istorijskim trenucima, ali i tome da niko ne može više da nam negira prošlost, da heroje sahranjuje u neobeležene grobove, da se ni jedan vođa se suoči sa odgovornošću pred nacijom. Za nas je 1956-ta godina takav praznik. Razlika između mase i nacije je u tome što je nacija privržena onome što je za nju karakteristično i za nju se vezuje kao što je njena istorija i prošlost. Na način da ne želi da odustane ni od svoje budućnosti. Upravo to slavi 23. oktobar 1956. godine."
Nakon svečanih govora učesnici su mogli da vide praznični program Mađarskog kamernog pozorišta iz Sente pod imenom „Dobrovoljci 1956" u režiji Johana Višera.
