Inflacija se usporava, tvrde u NBS-u, ali kupci to ne osećaju
Prema stručnim i političkim mišljenjima, pad inflacije će se uskoro osetiti i na cenama. Povrće je od leta već pojeftinilo za 16 odsto – tako barem pokazuju zvanični podaci.
Mlečni proizvodi, hleb, sastojci za razna variva, određene vrsta mesa dva puta nedeljno - to je ono što Ilinka Bošković iz Novog Sada može da kupi od svoje penzije nakon plaćanja režijskih troškova. Prema njenim rečima, ništa nije pojeftinilo. Kako kaže, mora još bolje da raspodeli penziju: „Ja idem na Futošku pijacu, nije ništa jeftinije, ono da se oseti, ne.”
Ljudi sa kojima smo razgovarali još uvek ne primećuju da plaćaju manje prilikom kupovine.
Vesna, Novi Sad: „Oseti se svaki put, znači da se šokiramo cenama svaki put. Ono što ti treba za svakodnevnu upotrebu, nećemo gledati nešto koje ti nije nužno zlo, što je luksuz, ali one osnovne potrepštine.”
Pad cena, kako podaci pokazuju, delom je posledica mera Narodne banke Srbije, ali je svuda u svetu inflacija smanjena, ali je i potražnja pala, što je takođe doprinelo pozitivnim trendovima.
Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije: „To su cene povrća, koje su u periodu od jula do decembra kumulativno smanjene za 16,1 odsto. Takođe, cene u okviru bazne inflacije su u prvoj polovini 2023. rasle za 4,2 odsto, a u drugoj polovini za 2,4.”
Međutim, neki proizvodi su i dalje jeftiniji u drugim zemljama nego u Srbiji.
Borislav Višnjički, Nemačka:
„-Kozmetika ovde 20-30 odsto skuplja, mlečni proizvodi su isto jako skupi ovde u Srbiji, što je tamo sve jeftinije ali....
- I vi kada dođete, osetite tu ogromnu razliku?
- Ja možda malo manje, jer mi je zarada drugačija nego ovde.”
Ali zašto su neki proizvodi skuplji u Srbiji nego u drugim zemljama? Stručnjaci kao odgovor navode monopole, marže i ugovore sa dobavljačima. Bilo bi nerazumno očekivati ujednačene cene, realno bi bilo da ih određuje konkurencija.
Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije: „Neko ko je jednom sklopio ekskluzivni ugovor, taj će se teško povući sa dela tržišta, koje drži kao monopolista, ne dozvoljavajući konkurenciju. A jedan dezodorans Nivee, isti proizvod, dobili smo i cenu: ovo nije šala, ima dokaza: u Srbiji je 4 evra skuplji nego u Nemačkoj. Da li znate kolika je marža i profit za šećer, uprkos činjenici da to više uopšte nije opravdano? A ko će biti odgovaran? Proizvođač šećera.”
Do kraja godine inače stručnjaci očekuju povećanje bruto domaćeg proizvoda u Srbiji od tri do četiri odsto, a pored niske inflacije, trebalo bi da se oporavi i potražnja. Uz privatne i javne investicije, privredni rast bi mogao da poraste na 3,5 odsto - kažu u Narodnoj banci Srbije.
