Od 1. februara evro jedina valuta na Kosovu
Prema mišljenju Beograda, ovi koraci otežavaju ili potpuno potkopavaju dijalog između Srbije i Kosova. Prema rečima predsednika Republike Aleksandra Vučića, Priština ovim korakom želi da onemogući opstanak Srba i da protera lokalne Srbe.
Informacija o prekidu platnog prometa je stigla i do posebnog predstavnika Evropske unije zaduženog za dijalog Beograda i Prištine. Ali prema rečima Miroslava Lajčaka, ovaj korak neće dovesti do daljih napetosti, odnosno dve strane će pronaći rešenje bez negativnih posledica. Dodao je da će Evropska unija uskoro zauzeti službeni stav o tome.
Platni promet sa Srbijom nije prestao u delu Kosova gde su nastanjeni Srbi čak ni tokom rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, pa ni nakon što je Kosovo 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost. To znači da se u naseljima na severu Kosova u kojima žive Srbi bez problema moglo plaćati dinarima u raznim prodavnicama, restoranima, uslužnim centrima i institucijama Republike Srbije. Kosovo je, s druge strane, sada odlučilo da to zaustavi. Službeno opravdanje za donošenje takve odluke je da je Srbija tim kanalima finansirala Srbe koji su izveli napad u Banjskoj u septembru prošle godine, a da bi se zaustavili slični slučajevi mora se zaustaviti platni promet sa Srbijom.
Prema rečima Aleksandra Vučića, međutim, nije reč o tome. Predsednik Republike se na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu sastao sa evropskim i američkim diplomatima, kojima je izneo stav Srbije povodom ove situacije. “To je pokušaj zaustavljanja dijaloga i pokušaj proterivanja srpskog stanovništva sa Kosova i Metohije. To je suština svega. Evropski političari će vam reći kako oni to razumeju, ja ne mogu govoriti u njihovo ime, ali verujem da su svesni posledica. Verujem da će oni pomoći da se to ne dogodi. Nadam se, to je sve što mogu da kažem."
Prema službenim podacima, oko 44.000 Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, odnosno gotovo svaki drugi, platu ili penziju prima iz Srbije. Aleksandar Vučić je u više navrata izjavio da se iz budžeta Republike Srbije godišnje za kosovske Srbe izdvaja oko 800 miliona evra. Međutim, taj novac ne prolazi kroz evidenciju Centralne banke Kosova, već dolazi u financijske institucije Srbije koje paralelno rade. Prema stavu Prištine, zbog toga je tok ovog novca neuhvatljiv i to se mora eliminisati, jer stvara mogućnosti za nezakonite aktivnosti.
Prema rečima Marka Miškeljina, stručnjaka Centra za društvenu stabilnost u Beogradu, odluka u Prištini samo šalje poruku kosovskim Srbima da nisu dobrodošli na teritoriju Kosova. “Glavna namera rukovodstva u Prištini je da dodatno zagorčaju život Srbima i da ga učine praktično nemogućim. Jer ako govorimo o potpunom prekidu platnog prometa, to znači da ne samo da se neće moći isplaćivati plate, penzije, novčane naknade i državne subvencije, nego im praktično niko neće moći isplatiti ni dinara."
Informacija o prekidu platnog prometa je stigla i do posebnog predstavnika Evropske unije zaduženog za dijalog Beograda i Prištine. Ali prema rečima Miroslava Lajčaka, ovaj korak neće dovesti do daljih napetosti, odnosno dve strane će pronaći rešenje bez negativnih posledica. Dodao je da će Evropska unija uskoro zauzeti službeni stav o tome.
