Pokladna sezona je u punom jeku
Nakon Sveta tri kralja 6. januara pa sve do Pepelne srede tj. do početka velikog posta uoči Uskrsa glavnu ulogu imaju pokladske svečanosti kojima se tradicionalno želi razbiti zimska monotonija.
Jedva da smo iza sebe ostavili umor od božićne i novogodišnje noći, a već smo zakoračili u novo praznično razdoblje, tačnije šestog januara, koje traje do pokladnog utorka. Poklade su vreme zabave, dobrog raspoloženja i igranja. Ovde se može povezati nekoliko narodnih tradicija. Takvi su, na primer, poznati balovi pod maskama, povorka bušara i na kraju, ali ne manje važno, tradicionalna pokladska sahrana uz kontrabas.
Ako ne sve drevne pokladske tradicije, ali najvažnije običaje mnogi u Vojvodini još uvek verno poštuju, poput maskembala koji se organizuju za decu. Za ovu vrstu dečijeg programa povodom poklada se pripremaju i u Mađarskom kulturnom centru “Nepker” u Subotici. Svake godine Velika dvorana Nepkera je ispunjena malim princezama, vilama, spajdermenima i drugim superherojima i likovima iz bajki.
Silvija Rumenjaković, organizatorka kulturnih dešavanja, MKC Nepker „Trudimo se da ispunimo ove tradicije i da im odamo poštovanje, tako da ćemo 9. februara organizovati plesnu smotru za početak godine, biće upriličen maskenbal, tako da ćemo i mi obeležiti teranje zime, jer se ovaj period upravo odnosi na ostavljanjanje zime iza nas i fokusiranja na proleće. Pokušavamo da uvedemo običaje koji će nam pomoći da imamo vrlo rodno proleće, pa i u uzgoju životinja, da ne gladuju, da pada puno kiše, da nema suše."
Tradicija praznika poklada datira još iz paganskog perioda. Prema verovanjima, u poslednjim danima zime, kada su dani sve kraći, verovalo se da Sunce slabi i oživljavaju zli duhovi koje su želeli sa oteraju igrom, povorkama bušara i maskiranjem.
Pokladni običaji prvi put su se pojavili u Mađarskoj u 15. veku. Prema mađarskoj tradiciji, vreme poklada je bio period izbora partnera i venčanja, jer je bilo zabranjeno održavati venčanja i svadbe tokom velikog posta koji je dolazio nakon poklada. Najviše običaja se držalo u poslednja tri dana poklada, koja se nazivaju i rep poklada.
U mađarskim krajevima je takođe postojala duga tradicija čupanja panja i zadirkivanja starica, što se smatralo šaljivom navikom mladića.
Poklade su se završavale utorkom pre Pepelne srede kada se održavala pokladna sahrana uz zvuke kontrabasa. Kontrabas se pre ponoći postavljao na najveći sto u krčmi, pokriven belom plahtom, a zatim su se oko njega zapalile sveće. U prisustvu svešenika i ožalošćenih zvanica su pevali oproštajne note do ponoći.
Međutim, tu nije kraj jelu i piću. Preostala mesna jela morala su se jesti na Lakomi četvrtak, koji mnogi slave nakon Pepelnice. Zatim je bilo pranje lonaca, kada su domaćice temeljno prale suđe da u vreme velikog posta ne uđe meso i mast u posna jela.
