Smanjuju se troškovi, ali se smanjuje i otkupna cena roda
Prema tvrdnjama nadležnih, poljoprivrednici mogu da računaju na 10 posto niže troškove u odnosu na prošlu godinu, ali otkupne cene useva u međuvremenu i dalje padaju.
Poljoprivrednici Severnobačkog orkuga takođe očekuju da će bolje proći sa setvom suncokreta nego sa setvom kukuruza, ali prirodno je da treba imati na umu i plodored. Setva soje ili šećerne repe manje je tipična za ovo područje. Prema rečima poljoprivrednika, da se sadi suncokret je takođe dobra odluka, jer se u poslednjim sušnim godinama ova uljarica pokazala najotpornijom na sušu.
Barnabaš Salma se upravo vratio sa oranica gde je izneo stajsko đubrivo. Punom parom se pripremaju za prolećnu setvu koja, prema njegovim rečima, može početi nakon uskršnjih praznika, oko 5. aprila. Zbog stočnog fonda, mladi poljoprivrednik iz Šupljaka ipak više sadi kukuruz. “Ako ćemo iskreno, onda se ništa ne isplati saditi jer otkupne cene nisu isplative, moramo uložiti puno energije. Ali ovako da se vratimo, sad ćemo saditi kukuruz, pošto imamo puno stoke, a onda stoci treba kukuruz, treba im za stočnu hranu. Sadićemo i suncokret"
Većina stručnjaka takođe se slaže da uzgoj ratarskih kultura može biti ugrožen zbog sve ekstremnijih vremenskih uslova i stalnog pada otkupnih cena. Šta se uopšte isplati saditi na severu Bačke? Hajnalka Bognar Pastor, članica Gradskog veća zadužen za poljoprivredu, Subotica: „Kada govorimo o ratarskim usevima, za njih skoro ništa ne vredi. Jesenji usevi su već posađeni, a vidimo da su ova blaga zima i nedostatak padavina uzeli danak na usevima. Dakle, ako se ovakav trend nastavi, moram reći, nažalost, da će prolećna setva biti sušna, a to nije dobro. Dakle, možemo razmišljati o bilo kojoj kulturi ovde, od suncokreta do kukuruza, ako nema vlage, biljke se neće moći razvijati."
Zbog suše se mogu očekivati sve manji prinosi, pa bi proizvođače mogli da podrže preko viših otkupnih cena i povećanja subvencije, dodala je stručnjakinja za zaštitu bilja. Zoran Rajić, šef katedre za menadžment u agrobiznisu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, rekao je da su poljoprivrednici u Srbiji sve više zainteresovani za uzgoj industrijskog bilja, šećerne repe i suncokreta. “Već prošle godine su smanjene površine pod pšenicom za oko 18 posto. Smanjeno je i interesovanje za ječam. Naime, zasejano je manje uljane repice, bez obzira na to što je njen uzgoj relativno isplativ. Očekujem da će to smanjenje biti i veće do određene granice, jer se mora voditi računa i o plodoredu. Gotovo svuda u svetu se uzgaja sve više uljarica."
Stručnjak smatra da su visoke subvencije dobre, ali direktna plaćanja po hektaru ne garantuju nužno rast i razvoj poljoprivrede.
