U Mužlji obeleženi 20. “Dan Silašija” uz zvuke citre
Manifestacija se tradicionalno organizuje poslednje subote u februaru od strane Mađarskog kulturno-umetničkog društva “Šandor Petefi” iz Mužlje. Dvadeset i pet produkcija citraša je pokazalo da još uvek ima entuzijazma među ljubiteljima muzike koja se izvodi na citrama.
Manifestacija se održava u čast Mihalja Silašija, koji je rođen u Mužlji i predstavlja začetnika ove nadaleko čuvene muzike na citrama. Dani Silašija su otvoreni pesmom Ferenca Fehera pod nazivom “Citra mog oca”, koju je izvela Zita Šiveg uz pratnju Jožefa Lelea na citri. Skup je otvorio Zoltan Kudlik, zamenik Pokrajinskog sekretara za kulturu. „Sama citra je vojvođansko blago koje moramo čuvati, negovati i prenositi na mlade naraštaje. Takođe predstavlja i simbol oko koga se okupljamo, jer muzika na citrama okuplja zajednicu, bilo da je reč o muzici ili pevanju. Dakle, dok postoji citra, biće i nas vojvođanskih Mađara ovde.”
Mihalj Silaši je bio poljoprivrednik koji je svirao citru kad je mogao. Svirao je samom sebi ili u društvu, često pred širokim auditorijumom. Njegovo ime povezuje se sa jedinstvenim stilom sviranja citre zvanim "ćopavi udarac”. Jožef Lele, majstor narodne umetnosti, danas neguje ovaj način sviranja koji na najautentičniji način dočarava pokret ćopavog čoveka - kako na pozornici tako i u slobodno vreme. “Kad obrađujem baštu, umorim se, ali kada uđem u radionicu, jer tamo mi je citra, ne zaboravljam da i dalje stvaram muziku. Rado ću stvarati muziku dok god budem mogao. Mogao bih to činiti i polumrtav jer to jako volim.”
Citra je ponovo postala živa tradicija od sredine sedamdesetih sa organizacijom prvog Durinda. Ali Durindo je postao mesto susreta izvođača narodne muzike, a svirači citre su stvorili sopstvene susrete, Dan Silašija. Jožef Dobo je od početka glavni organizator tih susreta. Na početku je u organizaciji pomagao i dr Laslo Seleši Vago. „On je puno pomogao u organizaciji, jer pre dvadesetak godina nije bilo interneta ni mobilnih telefona, nego smo običnim fiksnim telefonom pokušavali da okupimo KUD-ove ili soliste koji su izvodili muziku na citrama. I mislim da se u to vreme manje ljudi bavilo citraškom muzikom nego danas. Puno toga se promenilo u dvadeset godina. I u kulturno-umetničkom društvu se polako menjala i posećenost Danima Silašija jer su gosti počeli da dolaze u sve većem broju."
Redovan gost na citraškim susretima je Ferenc Borši, umetnik na citri iz Čoke koji živi u Budimpešti i radi kao profesor u Školi narodne muzike Obuda. Prema njegovim rečima, kontinuitet u organizaciji Dan Silašija je veoma pohvalno. “Potreba za ovakvom serijom događaja postoji, i upravo veliki odziv ljudi čini da ova manifestacija živi. Nije kao da se organizuje samo jednom, pa nakon toga više ne. Inače, uz ovu manifestaciju je vezana i vizija, da zajednicu održava na okupu upravo ova tradicija. To je kao njegov cement, koji našu zajednicu drži na okupu. A ako zajednica čuva svoju tradiciju, to jača zajednicu. To se sve reflektuje pozitivno na našu zajednicu.”
Izvođači manifestacije su repertoar birali uglavnom iz materijala koji je prikupljen u našim krajevima. Posebno raduje i činjenica da su se i ove godine predstavili mladi talenti. Aron Šutuš, predsednik Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara: „Mogli smo da poslušamo izvođenje i novi repertoar citraša iz Kanjiže, ali se moglo videti i čuti da je dugogodišnj rad čika Jožija Lelea sa mladim naraštajima doneo svoje plodove, naime na binu u Mužlji su se predstavili odlični mladi orkestri koji izvode citrašku muziku, ali takođe i solo izvođači. I mislim da to, s jedne strane, uliva nadu, a s druge strane pokazuje i da ovde u Vojvodini rade vrlo ozbiljni prosvetni radnici.“
Dokaz da Kulturni savez vojvođanskih Mađara posvećuje pažnju radu citraša, dokazuje i nagrada u vidu Plakete koju je dobio citraški duo Flaman-Hežo.
