Već mesecima, širom zemlje udišemo vazduh lošeg kvaliteta

Zemlja spada među države sa najzagađenijim vazduhom u Evropi. To nije problem novijeg datuma, kvalitet vazduha u Srbiji je tokom zime već godinama veoma loš. To može dovesti do problema sa plućima, a povećava se i rizik od akutnog infarkta. Uticajima zagađenog vazduha su izloženi svi, bez izuzetka.

Već mesecima je, sa manjim ili većim intenzitetom,  problem lošeg kvaliteta vazduha, trajan problem u čitavoj Srbiji. Subotica, Novi Sad, Pančevo, Valjevo - samo su neki od gradova gde je kvaliteta vazduha veoma loš. Beograd je više puta bio jedan od najzagađenijih gradova na svetu.

Najugroženije grupe su plućni bolesnici, osobe sa kardiovaskularnim bolestima i mladi. U ovom periodu se povećava broj bolesti povezanih sa plućima.

Dr Balint Kasa, porodični lekar u penziji: „Pluća se naduvaju i pošto ne postoji pravilna razmena gasova, u plućima nastaju respiratorni problemi. Ako imate problema sa disanjem, to utiče na celo telo, jer ono ne dobija dovoljnu količinu kiseonika. Tto smanjuje metaboličke procese u organizmu i uzrokuje ozbiljne poremećaje. "

Zbog zagađenog vazduha i zimskog vremena se takođe povećava i šansa za srčani udar. Nadležni skreću pažnju da u ovom periodu poseban akcenat stavimo na prevenciju.

Dr Srđan Bošković, kardiolog: „Činjenica je ali i očigledno da je prošle godine, kao i u 2018. i 2017. godini kada smo uspostavili mrežu, broj akutnih infarkta u Beogradu i okolini povećan za 30-40 procenata i to od novembra do marta, dakle u periodu godine o kome govorimo. Tokom meseci kada se javlja mraz, niske temperature, a u poslednje vreme, nažalost i vazduh je zagađen i pojavljuje se magla. Magla i visoka vlažnost su takođe faktori rizika. "

Zagađenje vazduha zavisi od mnogih faktora. Kako nadležni objašnjavaju saobraćaj je odgovoran za svega šest procenata zagađenja, dok je u energetskom  sektoru najveća emisija štetnih materija. Zoran Pašalić, zaštitnik građana, odredio je rok od 15 dana za nadležne, da se hitno pozabaveproblemom zagađenja.

Zoran Pašalić, zaštitnik građana: „To što smo poslali Ministarstvu za zaštitu životne sredine je pre svega da utvrdi da li su identifikovani zagađivači, da ih tako nazovem. Ako ne, zašto nisu, ako jesu, ko su ti zagađivači, i u kom vremenskom okviru, kratkoročno ili dugoročno treba da otklane uzroke zagađenja. "

Po mišljenju Ministarstva za zaštitu životne sredine, bilo bi važno uključiti lokalne samouprave u proces smanjenja zagađenosti vazduha.

Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine: „Da vidimo da li imaju neke kratkoročne ili dugoročne planove za poboljšanje kvaliteta vazduha, a zatim ćemo se posavetovati sa kolegama iz drugih ministarstava da zajedno radimo na rešavanju ovog problema."

Period od novembra do marta već godinama predstavlja veliki problem u Srbiji. U tom periodu se u gradu poveća koncentracija štetnih materija u vazduhu, dakle na radi se novom problemu.