Kvalitet trske slabiji ove godine
Banatsko meso Belo Blato više stotina godina održavala je trska i seča trske. Sudbina prostora obgrljenog Begejom, Tisom i ribnjacima jednostavno je srasla sa ovom biljkom.
Sve manje je ipak onih koji se bave sečom trske, što je tek uzgredni izvor prihoda. Žetva trske postala je sada i lakša, nije više potreban alat za ručno sečenje trske, srp. Umesto toga, posao se obavlja posebnim kombajnima. „Pre ih je bilo mnogo više" – priseća se Erne Ladvanski – „Bilo ih je sto, stopedeset, i dve stotine njih je radilo u ovoj fabrici. Sada mladi samo odlaze u inostranstvno. Ostali su ovi stari."
Od 1.600 hektara u selu, obrađeno je tek 600. Osim poljoprivrede, za one koji ovde žive, izvor zarade je ribarstvo ili seča trske koja traje od decembra do aprila. „U proseku može da se zaradi 2.000 do 2.500 dinara" kaže Miša Havran. „Potrebno je vreme dok čovek izađe na teren, onda u ovo vreme kratki su dani i ne može toliko da se radi kao leti. Kada sortiraju trsku, onda se može raditi i uveče do 20 ili 21 čas. Sada je već popodne oko 16.30 časova mrak."
Veronka Sabo je 28 godina radila u zrenjaninskoj bolnici i sada je prva žena koja je sela za kombajn za sečenje trske, radeći u porodičnoj firmi. „Malo je teže, ali ne bojim se posla, radila sam već različite poslove, od uzgoja duvana, preko gajenja kukuruza do sada trske. Ovo poslednje je malo teže. Ovo mi je prva godina kako to radim. Videćemo na kraju."
Isečenu trsku vezuju u snopove i odnose do jedne od nekoliko radionica za preradu trske koje funkcionišu u selu. Preradiće je na proleće – prave od njih panele za izolaciju, za pokrivanje ili paravane. Najveći deo robe izvozi se u Nemačku. Izvoz trske u inostranstvo počeo je sedamdesetih godina prošlog veka. U boljim vremenima, godišnje su za zapadnu Evropu izvozili milio kvadratnih metara trščanog materijala.
