Martovske snežne padavine neprijatno iznenadile ptice selice

To je u značajnoj meri otežao žvot i ptica selica koje su se vratile sa juga, kao i živote malih sisara.

Dolaskom proleća mnoge su se ptice selice vratile kući sa juga, ali ih je drastični pad temperature poslednjih dana stavio pred ozbiljno iskušenje. Ornitolog Jožef Gergelj kaže da velike ptice, poput ptica močvarnica koje žive na vlažnim staništima, nisu trpele nestašicu hrane jer temperatura nije bila trajno ispod tačke smrzavanja, pa su lako mogle doći do svoje hrane. „Za male ptice pevačice, koje se hrane insektima, hladno reme od 4-5 dana baš i nije bilo najpovoljnije, nastavio je stručnjak, jer ako insekti ne lete, lastavice nemaju šta da jedu i na kraju umru od gladi. To se na žalost u proteklih 10-20 godina već desilo nekoliko puta, i to je jedan od razloga zašto je broj lastavica značajno opao tokom poslednjih decenija, ali su rode i čaplje veoma srećno preživele ovaj hladan period od 2-3 dana."

Može se međutim desiti da zbog nedostatka hrane u našem okruženju pronađemo oslabljenu ili ranjenu pticu. Po mišljenju našeg stručnjaka brza pomoć može biti ako pokušamo da ih nahranimo, ali bi najbolje bilo da kontaktiramo jedan od nadležnih prihvatnih centara, gde će ptica dobiti stručnu negu.

Situacija je drugačija kod gmazova i vodozemaca. Ta živa bića imaju promenljivu telesnu temperaturu, pa se prilagođavaju temperaturi okoline. U hladnom vremenu se njihova telesna temperatura i vitalne funkcije smanjuju i prelaze u hibernaciju.

Jožef Gergelj je govorio i o tome da za male sisare zahlađenje od nekoliko dana ne predstavlja opasnost: "Ježevi se hrane zimskim rezervama i u ovo vreme jedu puževe i bube. Gladovanjem i oni mogu izdržati ta 2-3 dana."

Prolećno zahlađenje nije retka pojava u prirodi, a ekstremno vreme može imati još slična iznenađenja. U narednih nekoliko dana, međutim, na ovo područje se opet vraća proleće i otopljavanje.