Maraton na terasi, u stanu, u dvorištu

Jedan Francuz istrčao je maraton na svojoj sedam metara dugoj terasi – krajem marta  poput požara prošila se ova vest širom sveta. Može se pročitati i da je iskusni ruski trkač tokom deset sati kružio oko kreveta u spavaćoj sobi kako bi istrčao ultramaraton. Nesvakidašnje ostvarenje izdržljivih sportista ohrabrilo je brojne trkače da sopstvena dvorišta pretvore u trkačku stazu, stvarajući novu sportsku granu – trčanje u karantinu. To je učinilo i troje subotičkih trkača

Hajnalka Remete, direktorica marketinga Panon RTV-a do sada je istrčala brojne polumaratone. Ima sreće, jer tokom zabrane izlaska kod roditeljske kuće ima zeleni pojas u kojem može da trči u dužini od 100 metara i tu je i istrčala svoj prvi ovogodišnji polumaraton u vremenu od sva sata i 55 minuta. Za to vreme navijači su bili  njena porodica. „Za mene je veoma važno kretanje, posebno trčanje. To je sada deo moje svakodnevnice. Iz toga uvek mogu da crpim snagu. Snaži me i pomaže u problemima. Nisam želela tokom ovih dugih vikenda kada postoji zabrana izlaska da ostanem bez trčanja, i htela sam i iz ovih dana da izvučem najviše."

Anita Calbert je takođe naša koleginica. Višestruki je pobednik trkačkih takmičenja „Spartan"  u ženskoj konkurenciji, trčanje je deo njenog života. Sada je postala i trkač u karantinu. Kada ne može da trči na ulici, onda u dvorištu svog stana optrčava krugove. Anita je u karantinu isto istrčala polumaraton, dužinu od 21 kilometar.

„Imam sreće. Nedavno sam se preselila ovamo u ovu zgradu, i tu mi je na raspolaganju prilično veliko dvorište, mogu da načinim krug od oko 450 metara. Trčim svaki dan. Osim toga, obično i u sobi vežbam, radim svoje vežbe sa snagom tela. Ne nedostaju mi treninzi."

Ildiko Fabo je trener subotičke Škole trčanja. Zbog čega se okušala u trčanju u karantinu? Nije želela da bude besposlena ni tokom zabrane izlaska u danima vikenda.

„Zbog prošlonedeljnog dugog karantina bilo mi je potrebno kretanje i pomislila sam da bih mogla da iskoristim ovo dvorište gde stanujem. Dopalo mi se i potpuno me razdrmalo. Iskombinovala sam vežbe, dakle, nisam samo trčala, ali sam se trudila da najmanje sat vremena trčim."

Prednost trčanja u karantinu je da se dešava na mestu stanovanja, i pre svega je bezbedno. Možemo imati i navijače, ukoliko nam je tamo i porodica. Njime se ne krši ni jedan propis, a možemo da uživamo u omiljenom sportu, u ovom slučaju, trčanju.