Vojvodini je potrebno duplo više šuma

Prema podacima, samo u Vojvodini bi bilo potrebno 150 hiljada hektara praznog zemljišta, kako bi deo pokrajine koji je pokriven šumama odgovarao očekivanjima Evropske Unije.

Dan planete Zemlje, ili Evropski dan nacionalnih parkova - samo su neke od međunarodnih akcija, kojima se skreće pažnja ljudi na važnost zaštite životne sredine, kako bi se istakli problemi današnjice. Svest o potrebi za zelenim površinama, šumama i drvećem trebala bi da se stekne već u mladosti - kažu stručnjaci.

Dušica Milenković, potpredsednica Pokreta gorana Novog Sada: „Koristimo svaku priliku da odemo u škole ili da ih pozovemo na naše manifestacije na kojima mogu da nauče sadržajne i korisne stvari i da ih kasnije mogu primeniti. Svake godine u okviru Dečije nedelje zasadimo drvo generacije koje sadimo za učenike koji te godine kreću u prvi rezred. Učimo ih kako treba saditi, negovati i za osam godina će im se to ugraditi u svest."

Pokret gorana Vojvodine svake godine organizuje akcije sa kojima žele da se obrate što većem broju ljudi i kroz koje naglađavaju važnost ekološke svesti. Pokrajinska organizacija stalno sarađuje sa Pokretom gorana Srbije.

Aleksa Jeftić, predsednik Pokreta gorana Vojvodine: „Pokret gorana Srbije je za 60 godina učestvovao u pošumljavanju 400 hiljada hektara površina, pored toga smo sa travom zasadili oko 60 hiljada hektara, i u tim akcijama je učestvovalo 15 miliona građana."

Samo 7 odsto teritorije Vojvodine prekriveno je šumom. Nadležni ističu da bi bilo potrebno barem duplo više kako bi se pokrajina približila proseku Evropske Unije.

Javno preduzeće „Vojvodinašume" takođe svake godine vrši sađenje drveća i pošumljavanje, što je neophodno za održavanje biodiverziteta, rekao je Roland Kokai, direktor javnog preduzeća: „Prostornim planom Vojvodine je predviđeno da se tih 7 odsto udvostruči na 14 odsto, a za to je potrebno najmanje 150 hiljada hektara slobodnog šumskog prostora. Da budemo iskreni, to ćemo teško pronaći, jer se niko neće odreći svoje zemlje, kako bi tamo formirali šume, ali ako posmatramo Srbiju u celini, ne stojimo tako loše, jer je zajedno sa Vojvodinom 30 odsto tertorije Srbije pod šumama."

Istraživanja pokazuju da podizanje vetrozaštitnih pojaseva može predstavljati rešenje, ali i tu akciju treba sprovesti zajedno sa vlasnicima zemljišta - dodao je Roland Kokai. U tom slučaju se za pošumljavanje mora odvojiti najmanje 15 metara od kraja parcele.