Ugrás a tartalomra

Forum mađarskih poslanika Karpatskog basena: Vojvodina je pozitivan primer

2021.10.15
19:35
2021.10.16
18:12
Forrás
Pannon RTV
Položaj Mađara u Vojvodini je na sednici Foruma naveden kao pozitivan, dok je položaj Mađara u Zakarpatju kao negativan primer. Međutim, predstavnici Mađara u Ukrajini neće odustati, jer je, kako je ranije rečeno, bilo teških vremena i u Srbiji.

Republička parlamentarna poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara je bila na sednici Foruma mađarskih poslanika Karpatskog basena, u punom sastavu, sa ukupno devet poslanika. Položaj Mađara koji žive u Zakarpatskoj oblasti i Vojvodini trenutno se razlikuje kao nebo i zemlja, rečeno je na događaju.

Dr Balint Pastor, šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara u republičkom parlamentu je naglasio: „Mi Mađari u Vojvodini smo u najboljem položaju i to nije delo slučajnosti, već je to rezultat toga što su glasači prepoznali rezultate, koje u njihovom interesu ostvaruje Savez vojvođanskih Mađara. Istovremeno, Vlada Mađarske podržava taj rad koji obavljamo kod nas, ova situacija proizlazi iz kombinacije ova dva faktora, što je ovde već pomenuto, da je mađarska zajednica u Vojvodini najdalje odmakla na terenu ostvarivanja autonomije u Karpatskom basen."

Na sednici Foruma mađarskih poslanika Karpatskog basena Ištvan Pastor je takođe govorio o planovima da će premijer R. Mađarske i predsednik R. Srbije početkom sledeće nedelje položiti kamen temeljac za izgradnju železničke pruge Segedin-Subotica i tako označiti početak gradnje. To će rezultovati da će se ovde, za otprilike pola godine, moći slobodno kretati, rekao je predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.

"Razvili smo jednu takvu politiku i ne želimo je menjati, s jedne strane, polažemo očekivanja u sve mogućnosti koje možemo dobiti sa različitih nivoa u Srbiji, jer smo tamo poreski obveznici, a dodatnu podršku predstavlja sve što možemo dobiti iz matične države kao rezultat nacionalne politike. To može dovesti do toga da se razvijamo drugačije, brže i vidljivije od građana, koji nisu mađarske nacionalnosti, a koji žive sa nama."

Mađari koji žive u Zakarpatskoj oblasti, s druge strane, su u teškoj situaciji, jer manjinska politika Ukrajine ne sledi liniju koja bi bila povoljna za tamošnju manjinu, rečeno je u Budimpešti.

Geza Gulači, potpredsednik Mađarske kulturne zajednice Zakarpatske oblasti: „Ne smemo odustati od nade niti odustati od mogućnosti pregovaranja sa ukrajinskim snagama s kojima se uopšte može voditi racionalan dijalog. U tom smislu, naši prijatelji u Vojvodini su nam, zapravo, primer. Znamo da je tamošnja situacija pozitivna, ali imali su i teških vremena."

Na sednici Foruma mađarskih poslanika Karpatskog basena, Janoš Arpad Potapi, državni sekretar za nacionalnu politiku Mađarske, je istakao:

"Naš najvažniji zadatak je očuvanje i jačanje našeg identiteta kroz kontinuirani razvoj institucionalnog sistema, podrška porodicama, te podrška opstanku i razvoju u domovini, ali tako da to možemo učiniti samo sa ostalim nacijama kroz sprovođenje zajedničkih planova. Poslednjih godina uvek ste mogli računati na našu podršku, stoga mi očekujemo da nam u 2022. godini i vi takođe pomognete nama."

Rezultati rada poslednjih 10-12 godina predstavljaju jednu uspešnu priču u nacionalnoj politici, ali i na drugim poljima, jer je to bilo moguće samo pre Prvog svetskog rata, dodao je Janoš Arpad Potapi.

Forum
karpatski basen
Budimpešta
Arpad Janoš Potapi
Ištvan Pastor

Slične vesti

Najnovije

17:22, Frissítve: 17:37

Svi se pripremaju za praznike

Srbija i Subotica već su danas bile u groznici prazničnih priprema. Mnogo se kupovalo i na Mlečnoj pijaci, prema rečima prodavaca gužva je bila već nego obično.

Najčitanije

Postavljen poslednji par šina na brzoj pruzi Subotica-Novi Sad

Radovi na izgradnji deonice brze pruge Beograd-Budimpešta između Subotice i Novog Sada odlično napreduju. Danas poslepodne je kod Bačke Topole postavljen poslednji par šina između dva vojvođanska grada, tako da se glavna pruga može smatrati spojenom.

Veliko prolećno čišćenje u Tornjošu

U Tornjošu su sve generacije u selu dale svoj doprinos, uzimajući u ruke metle, lopate i džakove, kako bi učestvovali u tradicionalnoj radnoj akciji “Dan planete Zemlje”. Zajedno su se trudili da urede selo.