Bude se stabla voća, rod u opasnosti
Ukoliko se nakon ovog perioda temperatura ponovo spusti ispod nule, može se računati na ozbiljno smanjenje roda – kažu voćari.
Sredina je zime, ali uprkos tome, vreme je danima prolećno. To može da utiče i na biljke. Vinova loza može da izdrži i mraz od minus 16 stepeni, ali mraz koji bi došao nakon prolećnih temperatura, potpuno bi uništio čokote.
„Mi obrađujemo jedan ravničarski vinograd, sađenje vinove loze rađeno je sa puno znanja. Institut za vinogradarstvo iz Sremskih Karlovaca je ozbiljno birao sorte koje mogu da izdrže mraz, odnosno odomaćene sorte, kao što je ovde i italijanski rizling, jer i takve sorte postoje koje su osetljivije i one su izuzetno osetljive na zimske mrazove, kao i na prolećne mrazove" kaže Laslo Dujmovič, vinar iz Temerina.
Voćari mogu da računaju na ozbiljno umanjenje roda ukoliko vreme nastavi da bude ovako promenljivo.
Na stabilima ranih sorti jabuka vidljivo je, već su veliki pupoljci, i ukoliko bi se ovako visoke temperature zadržale duže vremena, oni bi se i otvorili. Ako na to naiđe jači mraz, to bi dovelo do značajnog umanjenja roda.
Od toplog zimskog sunca odgajivači nastoje da se odbrane belim krečom što u određenoj meri smanjuje uticaj i na taj način odlažu pupanje grana. Najugroženija su stabla kajsije, šljive i trešnje.
„Poneko i pepeo stavi u kreč, so, kreč, ima ko stavi sumpora, ali sumpor samo onaj koji to istrpi, jer ima užasno neprijatan miris. Tako da mi stavimo kreč, so, pepeo da se ne spere tako lako i to je za neko vreme u redu. Međutim, ukoliko dođe kiša ili drugo, onda to mora da se ponovi, ako otpadne ili se spere. Isprobavamo, pa ćemo da vidimo" kaže Radmila Farago, proizvođač voća iz Temerina.
Proizvođači na različite načine pokušavaju da se odbrane od prolećnog mraza, na primer, prskanjem vodom, pravljenjem dima, parafinskim svećama, ali kažu da to stvara dodatne troškove.
