Sećanje na Janoša Hercega
Janoš Herceg je mnogo uradio kako za somborske, tako i za Mađare u Zapadnoj Bačkoj. Ištvan Šiling je bio redovan gost u domu pisca u Doroslovu, koji je na tim susretima uglavnom pričao o somborskim slikarima: „Ako želimo da upoznamo Zapadnu Bačku, taj vazduh koji je tako plodan, barem što se umetnosti tiče, moramo da čitamo Janoša Hercega. A ako hoćemo da upoznamo Sombor, ovaj prelepi grad, jer je to najlepši grad u Vojvodini, jer nigde više nema toliko zelenila i nigde nema tako velikih trgova, dakle ako to želimo, i onda moramo da čitamo Janoša Hercega, jer je on znao sve o Somboru. Preživeo je 20. vek."
Na komemoraciji su prisutni mogli da čuju odlomak iz dnevnika Janoša Hercega, u izvođenju Timee Lenert Moger: „Janoš Herceg govori o ulozi pisca u kriznim situacijama. Mislim da danas živimo u vremenu višestrukih kriznih situacija, a Janoš Herceg o tome kaže, a konkretno govori o periodu posle Drugog svetskog rata, da je zadatak pisca, ne samo pisca beletristike, već i novinara, da vodi svoj narod, svoj živalj, preko ponora, koji pred njih postavlja život i izazovi sadašnjice."
Tradicionalno, ime dobitnika Književne nagrade „Janoš Herceg", saopštava se svake godine 11. maja, na rođendan Janoša Hercega. Ove godine je nagradu dobila Ildiko Lovaš, pisac, prevodilac, urednik i kritičar. Na taj način nagrađuju pojedina životna dela, dodala je Timea Lenert Moger.
