Samit EU-Zapadni Balkan: nema napretka u pogledu balkanskih zemalja
Međutim, uprkos usmenoj podršci, nije postignut napredak u pogledu ni jedne od zemalja Zapadnog Balkana.
Umesto planirana dva, sastanak lidera EU sa predstavnicima Zapadnog Balkana u Briselu trajao je skoro četiri sata. Činjenica da dan nije protekao planiranim tokom najbolje potvrđuje izostanak zajedničke konferencije za novinare Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije i Šarla Mišela, predsednika Evropskog saveta, nakon samog sastanka. Šarl Mišel je pre podne, nakon dolaska, veoma optimistično govorio o planiranim razgovorima: „Ovo je jedan važan trenutak, jer postoji veoma snažna politička volja da se da novi podsticaj procesu sa Zapadnim Balkanom, da se pošalje jasna i snažna poruka. Naravno, sa Bugarskom još uvek traju pregovori, a mi veoma pažljivo pratimo dešavanja, zajedno sa francuskim predsedavanjem, kako bismo mogli da predstavimo jedan predlog, da pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom počnu što pre."
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posle samita u Briselu govorio o tome da će zemlje Zapadnog Balkana nastaviti da se bore zajedno za svoju evropsku budućnost, jer zajedno sa Evropskom unijom mogu mnogo toga da postignu. On je izrazio nadu da će do kraja godine biti postignut napredak u integracijama sve tri zemlje: „Mislim da svi zajedno možemo mnogo toga da uradimo do decembra, ali obećao sam evropskim kolegama da ćemo učiniti najbolje da postignemo evropske standard u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije, medija i svih drugih oblasti do decembra ove godine."
Bugarska koči evropske integracije svog suseda, Severne Makedonije, jer postoji spor između dve zemlje oko jezika kojim se govori i njihove zajedničke istorije. Pregovori sa Albanijom bi mogli da počnu isto kada is a Severnom Makedonijom, pa je zbog toga rukovodstvo u Tirani izrazilo svoje nezadovoljstvo zbog odlaganja.
Edi Rama, premijer Albanije: „Bugarska nije jedini razlog. Pravi razlog je pokvareni duh proširenja. Njen potpuno pokvareni duh, a Bugarska je samo najupečatljiviji primer za to. Duh proširenja je evoluirao od zajedničke vizije jedne čitave zajednice do „pljačkaškog vozila" pojedinih država članica."
I premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski je u pesimističkoj izjavi posle usaglašavanja rekao: „Ovo što se dešava je ozbiljan problem i ozbiljan udarac kredibilitetu Evropske unije. Gubimo dragoceno vreme koje nam zapravo i nije na raspolaganju. Severna Makedonija i Albanija, odnosno celokupan region, ne mogu sebi da dozvole da stoje u mestu, samo zato što jedna od država članica jednostavno ne uspeva da sredi svoje poslove i obezbedi da nastavimo naš evropski put."
Zemlje Zapadnog Balkana nalaze se u različitim fazama procesa pristupanja EU. Pristupni pregovori sa Srbijom i Crnom Gorom traju već godinama, Severna Makedonija i Albanija su već zemlje kandidati, ali pregovori još nisu počeli, a Bosna i Hercegovina je već podnela zahtev za status kandidata, ali napredak nije postignut. Kosovski premijer je pre nekoliko dana nagovestio da će i Priština podneti zahtev do kraja godine, ali trenutno postoji čak i vizni režim za one koji tamo žive, ukoliko ne žele da putuju u EU sa srpskim dokumentima.
