„Padavine ne treba prolivati, već zadržati"
Bunari koji se koriste za obezbeđivanje vode za piće nalaze se mnogo dublje od ovoga, tako da, prema mišljenju stručnjaka, nema opasnosti od nestašice vode, ali u isto vreme treba znati da su i te drevne rezerve ograničene. Zbog kišovitog vremena, proteklih dana je smanjena potrošnja vode, pa je i pritisak na fabrike vode smanjen, ali zbog ograničenih rezervi, stručnjaci apeluju na građane da budu štedljivi i da se preispita dosadašnja praksa upravljanja vodama.
Pored intenzivne upotrebe naših površinskih voda, jedan od glavnih razloga za iscrpljivanje rezervi pijaće vode je i taj što zalivamo i svoja poljoprivredna zemljišta i dvorišta. Da bismo sačuvali naše zalihe pijaće vode, ne preostaje ništa drugo nego da zatvorimo slavinu.
Na teritoriji Subotice potrebu grada za pijaćom vodom obezbeđuje oko 30 bunara. Izvor ovih voda nalazi se u Karpatima, izotopskom analizom je utvrđeno da je njihovo putovanje trajalo hiljadama godina, kako bi stigle dovde. Međutim, procenjuje se da se 90 odsto te vode ne koristi za piće. Kupamo se, peremo sudove, peremo automobile, zalivamo.
Đerđ Šugar, direktor, JKP „Vodovod i kanalizacija", Subotica: „Bunari subotičkog Vodovoda su izbušeni na 200 metara dubine, i iz njih snabdevamo stanovništvo vodom za piće. Ove bunare od 200 metara u mnogo manjoj meri direktno pogođaju padavine. Ono što ima veliki uticaj jeste da je temperatura pala, padala je kiša. Po onoj vrućini, maksimalna potrošnje vode bile je više od 400 litara u sekundi za čitav grad, a sada je pala na između 300 i 350 litara u sekundi, što znači da tu govorimo o padu od 20-30 odsto. što se tiče potrošnje vode za piće, pa je sada, naravno, mnogo lakše."
Subotica i njena okolina su nekada imali bogat vodeni svet. Područje današnjeg grada su presecali izvori i potoci.Ceo kraj su obogaćivale močvare, bare, jezera i područja pokrivena vodom. Lajoš Hovanj, inženjer hidrotehnike, decenijama je istraživao i proučavao ove vode, on je prava enciklopedija tih potoka sa zaboravljenim imenima. I svoju doktorsku disertaciju je pisao o 130 kvadratnih kilometara, naizmenično peščanim i lesnim slivovima jezera Palić.
Lajoš Hovanji, inženjer hidrotehnike, univerzitetski profesor u penziji: „Kako se teren spušta, padavine koje ovde padaju polako cure prema jezeru. Pošto voda može brže da prodre u pesak nego u žuto zemljište, nivo podzemne vode se u pesku podigao, izašao je na površinu, pojavio se kao izvor na spoju ova dva zemljišta i ove vode su počele da teku kao potoci prema jezeru."
Subotički potoci su odavno zatrpani, sprovedeni su u kanale, močvare su isušene, iako su imale blagotvorno dejstvo, zadržavale su padavine i nisu im dozvoljavale da otiču sa terena. U sadašnjim sušnim vremenima, pored ponovnog uvođenja izvornog biljnog sveta, otpornog na sušu, obnova vodnih sistema sličnih prirodnim mogla bi biti jedna od mogućnosti za rešavanje problema izazvanih sušom. Prema rečima našeg sagovornika, padavine ne treba prolivati, već zadržati.
