Poslanici izglasali rebalans budžeta za ovu godinu

Rebalansom budžeta predviđeni su ukupni prihodi od 1.709,5 milijardi dinara, i rashodi od 1.988,5 milijardi dinara. Za kapitalne investicije je izdvojeno 419,2 milijarde dinara, odnosno 5,9 odsto BDP-a.

Poslanici vladajuće koalicije su podržali predloženi rebalans budžeta, dok su opozicioni poslanici kritikujući predlog isticali da je inflatorni, odnosno da su povećani prihodi rezultat inflacije, da nije pravljen za obične ljude i da se ne bori protiv siromaštva.

Za rebalans budžeta glasalo je 144 poslanika, dok je 52 poslanika bilo protiv. Poslanici su prešli na drugu tačku dnevnog reda o pomoći mladima koju država izdvaja.

Nakon usvajanja rebalansa, potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali ocenio je da je ovo bila teška godina svuda u svetu, ali da se Republika Srbija uspešno izborila sa svim izazovima i da je spremna za sve što dolazi.

"Zadovoljan sam postignutim ove godine, zadovoljan sam što smo uspeli da očuvamo stabilnost javnih finansija, što smo uspeli da privredu održimo na zdravim osnovama, što smo uspeli da ostvarimo rast i u jednoj od najtežih kriza, u kojoj smo već tri godine", rekao je Mali.

Kako je istakao, uz održavanje svih ekonomskih parametara potrebnih za rast, država je uspela i da ostvari svoju najvažniju funkciju pomoći svim građanima i privredi za što lakše prevazilaženje problema.

"Nakon krize izazavane pandemijom nastavila se energetska kriza, ali rebalansom završavamo fiskalnu godinu na najbolji mogući način i uveliko pripremamo budžet za narednu godinu", rekao je Mali u saopštenju.

On je podsetio da su prihodi budžeta veći za oko 190 milijardi dinara u odnosu na planirane, te da su oni posledica rasta prihoda svih oblika poreza, a ne inflacije.

"Porasli su prihodi od poreza dohodak, na dobit, privreda je ostvarila veću dobit, prihodi od poreza na dodatu vrednost. Imamo i realan rast zarada od tri odsto u prvih osam meseci, odnosno 5,4 odsto u privatnom sektoru", rekao je Mali.

Realan rast prometa

Prema njegovim rečima, realan rast prometa od 7,1 odsto u maloprodaji i rast prosečne zarade su dve osnovne komponente koje utiču na PDV te da, realno, Srbija ima ekonomiju koja je stabilna i beleži rast BDP-a od 4,3, odnosno 3,9 te 1,1 odsto redom u tri kvartala 2022.

"Raste nam ekonomija, realne plate rastu nam brže od očekivanja, čuvamo stabilnost kada je privreda u pitanju i zato imamo veće prihode", objasnio je Mali.

On je poručio i da ekonomska politika ima dobre performanse uz nisku stopu nezaposlenosti u drugom kvartalu od 8,9 odsto i održavanje nivoa javnog duga ispod 60 odsto.

Mali je podsetio i da su za proteklih godinu dana cene struje i gasa uvećane deset puta te da će se deo većih prihoda budžeta preusmeriti ka plaćanju ovih energenata.

"Ne želimo da naše građane ostavimo bez struje i gasa, ne želimo da budemo neodgovorni", rekao je Mali.

On je istakao da je država u poslednje tri godine reagovala sa 8,8 milijardi evra pomoći privredi, građanima, za brzu izgradnju bolnica, kupovinu lekova i vakcina.

"Ove godine nastavili smo sa pomoći mladima, kojima smo isplatili dva puta po 100 evra, sa 20.000 dinara smo pomogli penzionere, sa 10.000 dinara zaposlene u prosveti, zdravstvu, socijalnoj zaštiti. Najveći teret krize i dalje nosi država. Tako i treba da bude jer želimo da spasemo naša radna mesta, privredu, proizvodnju", zaključio je Mali.

Spuštanje nezaposlenosti

On je poručio da je mnogo truda uloženo u spuštanje nezaposlenosti koja je 2012. godine iznosila 25,9 odsto te da nema bojazni da će se stati sa kapitalnim investicijama imajući u vidu da rebalans budžeta predviđa 7,2 odsto BDP-a za kapitalne investicije.

"Pre deset godina kapitalne investicije činile su tek oko tri odsto BDP-a, a na taj nivo se nećemo vraćati", rekao je Mali i podsetio da se u celoj Srbiji u ovom trenutku grade auto-putevi, brze saobraćajnice, zdravstvena infrastruktura, fabrike otpadnih voda.

"Sve to doprinosi rastu PDV-a, gura ostalu privredu da zadrži impuls rasta što je za nas veoma važno", istakao je Mali.

Govoreći o daljim merama Mali je istakao da je drugi stub stabilnosti podizanje životnog standarda građana Srbije, ublažavanje uticaja inflacije podizanjem plata i penzija, nastavak pomoći, sada mladima, po 5.000 dinara ali i nastavkom povećanja penzija.

Naime, nakon rasta od devet odsto u novembru, u januaru nas, kako je najavio, očekuje još jedno povećanje penzija od 12,1 odsto, što će, kumulativno, biti rast penzija od 20,8 odsto.

"Penzije podižemo iznad nivoa inflacije i zadržavamo makroekononmsku stabilnost", poručio je Mali i zaključio da je stabilnost put za ispunjenje planiranog cilja da prosečna plata u Srbiji do kraja mandata ove Vlade dostigne 1.000 evra sa sadašnjih oko 720.