U narednih nekoliko dana može se očekivati mraz, poljoprivrednici na severu Bačke zabrinuti
Prema prognozama, od utorka pa u nekoliko narednih dana treba računati na ozbiljnije površinske mrazeve, jutarnja temperatura će se kretati od minus 2 do minus 3 stepena, a na mestima koja su podložna mrazevima i do minus 5 stepeni. Prema rečima stručnjaka, očekuje se da bi usevi pšenice, ječma, a posebno uljane repice, koji su zasejani jesenas, mogli u određenoj meri da stradaju.
Pšenica i ječam možda nisu ugroženi u tako velikoj meri, jer nisu toliko razvijeni, rekao je Rihter Franjo, poljoprivredni proizvođač iz Subotice. Mraz međutim može biti izuzetno opasan za zasade uljane repice.
„Uljana repica je, kao što je poznato, rano počela da cveta, u stvari, počela je da cveta skoro mesec dana ranije nego obično. Dakle, pupoljci su već prilično razvijeni, i to predstavlja veliki problem. Bilo je već takvih slučajeva, kada su se dolaskom velike hladnoće svi pupoljci smrzli.”
Uljana repica je do te mere osetljiva da u sadašnjoj fazi njenog razvoja temperature od nula, minus jedan ili minus dva stepena mogu uništiti cvetove, ako naravno mraz potraje duže. Manji mrazevi u zoru još nisu tako opasni, ali ako se temperatura oko tačke smrzavanja zadrži, biljka će odbaciti pupoljke.
Voćke, posebno breskve, lepo cvetaju na peščanim terenima Severne Bačke. Višnje i trešnje se nalaze u fazi pojave pupoljaka. Mraz upravo zbog toga može oštetiti bilo koje od pomenutih voćaka i na taj način desetkovati rod, rekao je Janoš Šomođi, voćar iz Hajdukova. On je dodao da se poslednjih godina kajsije redovno smrzavaju. Kajsije su već procvetale, pa i najmanji mraz može biti opasan za ovu voćku.
„Ono što se sada nalazi u pupoljku, ili već u narednoj fazi, kada su listovi već vidljivi, dakle kada biljka već počne da rađa male listove, ili je na biljci još uvek sam cvet, zaista mogu reći da ni za jednu vrstu voćke hladnoća sada nije dobrodošla. Šteta što ova hladnoća nije došla u februaru.”
Janoš Šomođi je dodao da se voćke mogu i trebaju zaštiti od mraza, dimljenjem ili prskanjem. Ovaj voćar iz Hajdukova je odlučio da stabla višnje tretira prskanjem, pošto je prošle godine pokušao sa dimljenjem, ali vetar nije duvao u odgovarajućem pravcu, pa nije uspeo da sačuva rod. On se žalio na visoku cenu sredstava za prskanje, jer proizvođači znaju da je to najefikasniji način zaštite od mraza, i da će ga voćari svakako kupiti. On međutim dodaje da se sa voćaka zaštićenih od mraza sa druge strane može ubrati dobar rod, što bi moglo da kompenzuje ulaganje.
